U četvrtom u nizu Kreativnih atlasa o intelektualnim rasadnicima evropskih matematičarki pišemo o Brin Maru, malo poznatom američkom univerzitetu
Tekst: Staša Bajac
Brin Mar, danas ženski koledž za umetnost, lociran u Pensilvaniji deset milja od Filadelfije, osnovan je 1885. Ne samo da je bio prvi američki koledž koji je ženama omogućavao da doktoriraju već je u periodu od 1921. do 1938. organizovao letnju školu za žene radnice gde su imale priliku da uče o političkoj ekonomiji, nauci, književnosti i drugim oblastima. Svoje neobično ime (Bryn Mawr, na velškom „veliko brdo“) duguje Velšaninu Rolandu Elisu, koji je ovde prebegao iz Velsa 1686, bežeći od religioznog progona.
Veliki broj evropskih matematičarki pronašao je utočište u ovom naprednom koledžu, gde su radile kao profesori i dalje širile znanje drugim ženama i, što je još važnije, svetu pokazivale da svojim radom mogu da prevaziđu duboko utemeljene rodne predrasude.
Među najpoznatijim je svakako Emi Neter. U Nemačkoj, odakle je došla, časovima je samo „prisustvovala“, pošto joj nije bilo dopušteno da zvanično studira, a kao izuzetno cenjeni predavač na Getingenu prve tri godine profesorskog rada nije primala platu. Iako je u rodnoj zemlji bila i svedok istorijskih pomaka u načinu na koji su žene naučnice tretirane i sila koja je ove promene vukla, ostatak svog života provela je na Brin Maru. U ovom, takoreći raju za evropske naučnice je, pored posla profesorke, napisala oko četrdeset radova. Njena prijateljica i koleginica Olga Tod je pre Girtona neko vreme boravila na ovom koledžu. Kada su nacisti došli na vlast, počeli su sa proterivanjem Jevreja, no Brin Mar je bio jedno od retkih mesta u svetu koje je 1934. rado prihvatilo ženu naučnicu jevrejskog porekla.
Engleskinja Šarlot Skot, kojoj uprkos izvanrednim rezultatima postignutim na završnim ispitima na Kembridžu nije bilo dozvoljeno da prisustvuje ceremoniji dodele nagrada, provela je četrdeset godina kao profesor na Brin Maru. Na ovom koledžu napisala je knjigu i preko trideset radova objavljenih u American Journal of Matematics. Postala je i potpredsednik Američkog matematičkog društva, a ostaće upamćena i kao prva Britanka koja je odbranila doktorat iz matematike, kao i prva matematičarka na Brin Mar koledžu.
Koliko je svet zapravo bio skučeno mesto za jednu vrednu matematičarku i koliko se u njihovim ličnim atlasima ponavljaju ista mesta, govori nekoliko pasusa iz biografije engleske matematičarke Izabel Medison: Po završetku studija na Girtonu, iako je položila Trajpos sa najvišim ocenama, Kembridž nije hteo da joj dodeli diplomu. Stoga, Izabel odlazi u Brin Mar, gde pod mentorstvom pomenute Šarlot Skot polaže doktorat. Kao prva žena koja je dobila stipendiju za studije u inostranstvu odlazi, naravno, u Getingen.
Brin Mar danas očito počiva na istim postulatima kao i pre stotinak godina. Kako je 2008. u intervjuu za „Njujork tajms“ istakla dekanka Dženi Rikard: „Mi i dalje obrazujemo disproporcionalno veći broj žena naučnica“ … „Naša misija je osnaživanje žena i obezbeđivanje najboljeg mogućeg obrazovanja.“ Tokom školske 2010/2011. Brin Mar je obeležio 125. godišnjicu postojanja udomivši međunarodnu konferenciju čija je tema bila pristup, jednakost i mogućnosti koje nude srednje škole i univerziteti širom Amerike i sveta.