Naučne vesti

Olimpijske igre u antičkoj Grčkoj bile su deo jednog većeg, panhelenskog, religioznog ciklusa igara u koje spadaju i pitijske, nemejske i ihtijske igre

Da li nam zaista preti opasnost?

Kako je i zašto došlo do toga da se majmunoliki stvorovi tamo negde u Istočnoj Africi pretvore u ljude? Šta o tome, 150 godina nakon Darvina, kažu geni?

Tokom puta od 76 godina, Halejeva kometa stiže sasvim do periferije Sunčevog sistema, da bi se potom vratila sve do Zemljinog komšiluka

Zamislite da možete da posmatrate svet oko sebe kroz naočare koje stvarima daju potpuno drugi izgled

Na 156. godišnjicu rođenja Nikole Tesle i Dan nauke, prisećamo se  jednog od Teslinih izuma koji je omogućio svet u kom danas živimo

Astronomska opservatorija u Beogradu ove godine obeležava 125 godina

Šta je otkriveno u CERN-u?

Današnji način hlađenja prostora osmišljen je pre tačno 110 godina, ali ne zato što je ljudima bilo vruće, već da bi se povećao kvalitet rada jedne štamparije iz Bruklina

Komercijalne kompanije su sve bliže konačnoj genetskoj revoluciji – mogućnosti da se svakom na planeti pročita informacija zabeležena u genomu.

Radeći za IBM u Cirihu, fizičari Gerd Binig i Henrik Rorer konstruisali su skenirajući tunelski mikroskop koji je mogao da uveličava do nivoa atoma (0.01nm). Njihovo otkriće u velikoj meri doprinelo je razvoju nanotehnologije.

Prvi sisar kloniran je 1996. godine na institutu Roslin u Škotskoj, kad je posle niza pokušaja iz genetskog materijala šestogodišnje ovce nastala – Doli. Ova čuvena ovca usmrćena je 2003. pošto je bolovala od više teških bolesti.

Ljudski genetički materijal se nalazi u svakoj ćeliji, upakovan u 23 para hromozoma koje čine dva zamotana DNK molekula. Strukturu njihove dvostruke zavojnice otkrili su 1953. Džejms Votson i Frensis Krik.

Austrijski naučnik i sveštenik Gregor Mendel, otac moderne genetike, posle dugogodišnjeg ispitivanja biljke graška, svoja saznanja o procesu nasleđivanja od predaka pretočio je u ono što danas znamo kao Mendelove zakone o nasleđivanju.

Dan Dunava se obeležava 29. juna svake godine, u čast usvajanja Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav. Šta sve poseduje, sa čim se suočava i šta ova reka zapravo predstavlja?

Poznata po svega nekoliko skica i fotografija, prva beogradska i srpska termoelektrana imala je prilično nesrećnu sudbinu

Dvadeset godina pre nego što je napravljen prvi pametni telefon, grčki pronalazač osmislio je uređaj koji poseduje inteligenciju, procesira podatke i ujedno ima ekran

Iz arheološkog parka Viminacijum stižu uzbudljive vesti – prvo je na dubini od 17 metara otkriveno sedam novih mamuta, a zatim i još jedna rimska nekropola

Punih sto godina od rođenja Alana Tjuringa, podsećamo se apstraktne mašine kojom je engleski matematičar postavio temelj za ono što će kasnije biti softver računara

Prvi superkompjuter nastao je 1964. u Kontrol data korporaciji, a korišćen je u CERN-u za istraživanja u fizici