Naučne vesti

Priroda je već rešila mnoge tehnološke zagonetke – sve što treba je da ih iskopiramo

(VIDEO) Septembar 2012. ASIMO nastup u Zadužbini „Ilije M. Kolarca“ od 24. do 26. septembra, Beograd Arhiva: CPN posredstvom Vimeo.

Neki kažu da je imamo, dok drugi ekperimentalno pokušavaju da dokažu suprotno. Da li (ne)postojanje slobodne volje uopšte ima neke veze? 

Letelice koje polaze na put ka mračnoj spoljašnjosti Sunčevog sistema ne mogu da računaju na dovoljno svetlosti da bi njihovi solarni paneli proizvodili struju neophodnu za rad

Savremene demokratske kulture gaje neobično veliko poverenje u eksperte i skeptične su prema masama. One su sinonim za iracionalnost i ludilo. Mogu li mase da misle?

Dugo se verovalo da se lednici u visokim planinskim oblastima i polovima ne kreću; do saznanja o njihovim pokretima došlo se sasvim slučajno

Da li jedna mačka istovremeno može biti i živa i mrtva, i kako to objašnjava kvantna mehanika

Šta se dešava kada se – iz ko zna kakvih razloga – po svaku cenu mora doći do naučnih rezultata?

Povodom smrti čoveka koji je prvi zakoračio na Mesec, Nila Armstronga (1930–2012), podsećamo kako je tekla najuzbudljivija svemirska avantura

Novijim istraživanjima prilično pouzdano je utvrđeno da na Marsu nema malih zelenih. Zbog čega su ljudi verovali da vanzemaljci žive baš na Marsu?

Višedecenijski problem humanoidnih robota – gubljenje ravnoteže prilikom hodanja – rešeno je zahvaljujući srpskom naučniku

(VIDEO) Avgust 2012. Nijedan dan bez eksperimenta, Beograd Arhiva: CPN posredstvom Vimeo.

E-mastilo spakovano je u mikrokapsule prečnika oko 0,04 mm, koje se nalaze u ekranu, između tankih slojeva plastike i tečnog polimera. Pošto je sve toliko sićušno, ekrani e-čitača mogu biti tanki koliko i dva lista papira

Zašto je DNK analiza najpouzdanija forenzička metoda? Kako se ona obavlja?

Zaintrigiran fenomenom munje, Franklin se 1752. godine potpuno posvetio tom pitanju – prodao je svu svoju dotadašnju imovinu, štampariju, almanah i časopis, kako bi se bavio eksperimentima

Do sada je u najrazličitijim delovima naše planete pronađeno na desetine hiljada meteorita. S obzirom na toliki broj i učestalost, ne čudi što nisu padali samo u pustinje i na planine već su udarali i u ljude i životinje

Robotizovana sonda Kjuriositi će u naredne dve godine istraživati površinu Crvene planete u potrazi za najvažnijim odgovorom koji ova planeta krije – ima li života na njoj?

Koliko se bakteriološki razlikuju naši domovi? Krenimo na putovanje kroz pravu prašumu naših kuća, gde milioni bića žive zajedno sa nama

Pojam kontinent se koristi od 16. veka i nastao je od izraza terra continens, neprekidna zemlja, ali je tek Vegener sa idejom o Pangei objasnio kako su kontinenti nastali

Zašto ljudi donose nelogične odluke? Kako je tokom evolutivnog razvoja došlo do toga da ljudski mozak radije donosi odluke kojima opravdava svoje stavove?