Naučne vesti

Ništa se, bez sumnje, neće dogoditi kad 21.12.2012. istekne veliki ciklus u kalendaru Maja, ali civilizacije se, na kraju, ipak neizbežno ruše

U drugoj u seriji priča o velikim rivalstvima u nauci, predstavljamo istorijski sukob između Nikole Tesle i Tomasa Edisona, koji je ostao zabeležen kao čuveni „Rat struja“

Šta je bilo pre Velikog praska?

Da li se živim mogu smatrati i veštačke protoćelije ako procesiraju energiju i reprodukuju se?

Kako radi tehnologija koja bi jednog dana na ulice mogla da nam donese 100 odsto čistu energiju?

Zamislite da imamo uređaj sa kojim u svakom trenutku možemo da pratimo sve zamršene biohemijske procese u organizmu. I da sa lakoćom otkrivamo šta mu se sprema

Pretvaranje poljoprivrednog otpada u gorivo bi zahtevalo razbijanje postojanih molekula, kao što su lignin i celuloza, koji su osnovni gradivni blokovi biljaka

Ustaljeni silicijumski p-n spoj kakav se koristi kod danas najefikasnijih solarnih ćelija dostigao je gornje teorijsko ograničenje od 33,7 odsto efikasnosti. Međutim, to neće biti dovoljno

Ugljenik ulazi u sastav svega što je živo, odnosno svih organskih molekula. Da li se od njih mogu napraviti i računari koji će biti moćni kao žive ćelije?

Ima li ograničenja za broj nukleona koji mogu da se nađu zajedno i čine jedno atomsko jezgro? Dok hemičari otkrivaju elemente sa sve većim i većim atomskim brojem, postavlja se pitanje dokle će to ići.

Neki neuroni u mozgu konstantno generišu akcioni potencijal, frekvencijom od 10 do 100 u sekundi, drugi sve vreme ćute, a onda najednom postanu hiperaktivni.

Nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi i od interakcije između gena i sredine. Zato u različitom okruženju neće biti jednaki čak ni blizanci sa potpuno istim genima. Ili ipak hoće?

 Poznata materija čini samo 4,6 odsto mase univerzuma. Sva ostala masa je nešto što još ne možemo da vidimo, izmerimo i objasnimo.

 Pre četiri milijarde godina, u primordijalnoj supi, obični neorganski molekuli pretvaraju se u život. Kako to ponoviti u laboratoriji?

 Kako je Ričard Bakminster Fuler sebe nazvao zamorčetom B? Zašto bez toga ne možemo dalje? I zašto nam treba više nauke za menadžere?

Iako još nije konstruisana u nekom velikom naučnom centru, vremenska mašina teorijski je moguća i vekovima izaziva maštu pisaca i misaone eksperimente naučnika

Američki medicinari Robert J. Lefkovic i Brajan K. Kobilka, za svoj rad na ćelijskim receptorima, osvojili su ove godine Nobelovu nagradu za hemiju 

Da li ste nekada igrali eliptični bilijar? Ako na bilijarskom stolu u obliku elipse udarate bilijarsku kuglu koja stoji na beloj tački, ona će nakon odbijanja o martinelu, i to na bilo kom mestu, uvek upasti u rupu

Kako je mali lepljivi papirić na elegantan način rešio problem korumpirane poštanske službe

U prvoj u seriji priča o velikim rivalima u nauci predstavljamo epski sukob dva diva 17. veka, čija je kolosalnost uma trajno izmenila tok nauke