Novijim istraživanjima prilično pouzdano je utvrđeno da na Marsu nema malih zelenih. Zbog čega su ljudi verovali da vanzemaljci žive baš na Marsu?
Tekst: S. Bubnjević
Zemlji je u Sunčevom sistemu najbliža planeta Mars. Mada je nijedan čovek još nije posetio, dobro je poznato da na ovoj planeti nema inteligentnih bića i da ne postoje stanovnici Marsa – Marsovci. Ovaj svet je pažljivo osmotren teleskopima i na njega je poslato više kosmičkih sondi bez ljudske posade. Roboti iz kosmičkih sondi su šetali po površini Marsa i ustanovili da na Marsu nema inteligentnog života.
Međutim, priča o Marsovcima je vrlo popularna – kad god se spomenu vanzemaljci, obično se misli upravo na Marsovce. U stripovima i filmovima oni su često predstavljeni kao niski zeleni ljudi sa dugom glavom, velikim očima i ušima. Inače, toliko verovanje u Marsovce započelo je u 19. veku zbog jedne astronomske greške.
Naime, direktor Milanske opservatorije, Đovani Skjapareli (1855–1916) posmatrao je Mars kroz teleskop i 1877. godine najednom primetio da na Marsu postoje kanali. Kad je objavljen njegov izveštaj o ovom otkriću, svi su pogrešno pomislili da je reč o kanalima za navodnjavanje koje su iskopali Marsovci. To je doprinelo verovanju da Marsovci postoje. Dalja istraživanja je preduzeo astronom Persival Louel, koji je godinama pokušavao da sazna ko je napravio kanale na Marsu. Kasnije, kad su napravljeni jači teleskopi, ispostavilo se da su kanali na Marsu samo veliki kanjoni među planinama koji su prirodno nastali.
O Marsovcima je snimljeno mnogo filmova i televizijskih serija, a napisan je i veliki broj knjiga naučne fantastike. Većina tih dela prikazuje Marsovce kao razvijenu civilizaciju koja je letećim tanjirima došla u posetu Zemlji da bi pokorila ljude. Najpoznatiji roman na ovu temu je Rat svetova, poznatog engleskog pisca Herberta Džordža Velsa (1866–1946), objavljen 1898. godine, i govori o napadu Marsa na Zemlju.
Veslova knjiga Rat svetova se nekoliko decenija kasnije proslavila zbog jednog neobičnog događaja. U Noći veštica, 30. oktobra 1938, radio-mreža Columbia Broadcasting System, zajedno sa područnim stanicama, emitovala je radio-emisiju po motivima ovog romana. U slavnoj dramatizaciji koju su izveli Orson Vels i njegovi glumci iz pozorišta Merkur, slušaoci su navedeni da poveruju kako je u toku invazija Marsovaca na istočnu obalu SAD. Mada je spiker obaveštavao publiku da je u toku samo drama na osnovu izmišljene knjige, program je pre svog završetka izazvao dotad neviđenu paniku – ljudi su u strahu od Marsovaca napuštali kuće, putevi su postali zakrčeni, telefonske linije su se usijale, a po mnogim naseljima su izbili neredi.
Verovanje u Marsovce je uvek povezano sa letećim tanjirima – svemirskim brodovima kojim su Marsovci doputovali do Zemlje. Kako bi privukli pažnju, mnogi ljudi tvrde da su ih videli, ali se uglavnom pokaže da izmišljaju ili im se učini da od neke atmosferske pojave na nebu pomisle da je tanjir.
Najčuveniji slučaj ove vrste je takozvani Rozvel incident. Navodno se 8. jula 1847. u gradiću Rozvel, na jugu Sjedinjenih Američkih Država, srušio „neidentifikovani leteći objekat“ (NLO). To je prijavio izvesni pukovnik Blanšar, ali je ceo slučaj odmah potom proglašen tajnim i skriven od američkog vazduhoplovstva. Američka vlada i danas tvrdi da je u Rozvelu pao balon koji je korišćen u vojnim eksperimentima, dok ljubitelji Marsovaca smatraju da je reč o letećem tanjiru sa Marsa.