Пљусак воде који се кристализује у лед. Магнетизам. Звучни талас који се ломи на површини воде. Гљиве које избијају из шумског тла. Бића из морских дубина. Блистава муња која сече небеску тмину. Птичје перо на ветру. Бесконачност времена и простора и хармонија васцелог живота и универзума. Научни феномени и природни процеси или модне креације? За Ајрис ван Херпен, одговор је: и једно и друго
Феномен је добио име по стоичком филозофу Сенеки зато што га је овај, у писму свом пријатељу, први пут формулисао, приметивши да је „раст многих ствари спор, али је зато њихова пропаст брза“. Примењено на комплексан систем какав је цивилизација, то значи да је њен развој постепен и спор до једног момента, али да, када се дође до тзв. Сенекине литице, следе неповратно сурвавање и убрзан колапс – често изненадан и сасвим неочекиван
Нобелов комитет одлучио је прошле године да једну половину награде добије Роџер Пенроуз (1934), енглески теоријски физичар, за немерљив теоријски допринос у предвиђању постојања црних рупа. Другу половину награде поделили су астрономи-посматрачи: Андреа Гез (1965) и Рајхнард Генцел (1952), јер су открили да у центру наше галаксије, Млечног пута, дефинитивно постоји супермасивна црна рупа чију су масу успели прецизно да измере
Овогодишњу Нобелову награду, осим као признање људима који су извели кључне кораке у успону ка данашњем нивоу знања о вирусу, свакако можемо да схватимо и као подстицај свима који се данас упињу да опаку болест коначно ставимо под контролу
„Будите скептични. Али када добиjете доказ, прихватите га.“ (Маjкл Спектер)
Прошлост и будућност науке о светлости
На репертоару лондонског театра однедавно је драмски комад посвећен Гидеону Мантелу, сину обућара чије је заслуге за једно од највећих научних открића преотео неко други
Колико смо далеко од комерцијалних путовања у свемир?
Сви метеорити потичу из времена рађања Сунчевог система, па њихово проучавањe омогућује реконструкцију срединских околности које су владале у том периоду
Проучавање метеорита са Марса и Месеца је од непроцењивог значаја за разумевање њихове повезаности са догађајима током формирања унутрашњег Сунчевог система, па самим тим и планете Земљ
У прошлости су доприноси научница често умањивани, а награде су добијале искључиво њихове мушке колег
Каква скулптура дочекује посетиоце романичке крипте Винчестерске катедрале
Овог лета стоти рођендан прославља Кетрин Џонсон, математичарка захваљујући којој су многе важне НАСА мисије биле успешне
Нови значајни пројекти наговестили су да би многе афричке државе могле убрзано да развију своју науку, нарочито астрономију. Астрофизичар Дарко Доневски преноси своје утиске са једног афричког путовања
Упутство за разликовање метеора, метеорита и метеорида
Поетски водич објашњења научних феномена
Према Стиглеровом закону епонимије не постоји ниједно научно откриће названо по ономе ко је до њега први дошао. Елементаријум преноси неке од примера
Ноћас су у Пацифик пали остаци прве кинеске свемирске станице, која је остала у Земљиној орбити пет година дуже него што је првобитно планирано
Прошло је тачно 50 година како је премијерно приказан филм Стенлија Кјубрика „2001: Одисеја у свемиру“
Унеско предвиђа да до краја 21. века може да изумре око половине данашњих језика, а у просеку на свака четири месеца нестане по један