Центар за промоцију науке, у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“, организовао је, 29. и 30. маја, дводневни семинар за докторанде „Култура научноистраживачког рада II“, под покровитељством Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Уводно предавање првог дана одржала је министарка др Јелена Беговић, док је други дан отворила др Марјана Бркић, в.д. директора Центра за промоцију науке, представљањем Јавног позива за пројекте грађанских научних истраживања који ће ЦПН отворити у септембру

„Beeamond систем је урбана кошница намењена гајењу пчела у затвореном простору уз добијање пчелињих производа и услуга. Овај иновативан производ се може инсталирати у домаћинствима, пословним просторијама, угоститељским објектима, образовним установама и другим местима“, истиче аутор ове иновације др Слободан Долашевић

Први пут у историји, верно приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, анимирано је и „оживљено“ уз помоћ врхунске MetaHuman технологије, развијене у Србији. Посетиоци 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа у Београду имаће прилику да средином маја упознају човека који је живео пре 10.000 година

Темат 32. броја часописа Елементи посвећен је ChatGPТ-ју, чет-боту који је за само неколико месеци освојио светско тржиште и који се увелико користи у образовању, науци, видео-играма, новинарству и бројним другим областима. О историји чет-ботова, примени конверзацијске вештачке интелигенције и дометима ChatGPТ-ја за пролећне Елементе писали су Вања Суботић, Миљан Васић, Игор Живановић, Богдан Ђорђевић и Ђорђе Петровић. У Елементима 32 сазнајте још шта изједа наше поверење у вакцине, могу ли мајмуни да читају мисли, на који начин су научна знања из антике стигла до нас и како изгледа музеј на Месецу.

„Климатске промене имају своју расну, класну, па и родну димензију. Оне се не дешавају свима подједнако“

Наша перцепција науке, научних идеја и улоге научника у друштву у великој мери је обликована тиме како су научно-технолошке теме обрађене и представљене у популарној култури. Темат зимског броја Елемената, који чине текстови Ивана Умељића, Ане Самарџић и др Марије Маглов, покушава из различитих углова да расветли како изгледа наука преломљена кроз призму популарне културе. У Елементима 31 сазнајте више о необичној расправи Њутна и Хука, портретима људи мајмуна, чудесној историји употребе живе, шаховским обрачунима човека и машине, као и о бројним другим занимљивим причама.

Темат јубиларног бројa Елемената посвећен је једном физиолошком процесу са којим се тешко миримо – старењу. Старење у ери дигиталних технологија, фактори дуговечности код „метузалема“ у животињском царству и неподношљивост вечног живота, само су неке од тема које су у оквиру овог темата обрадили Богдан Ђорђевић, Ивана Николић и Ђорђе Петровић. У јесењим Елементима сазнаћете више о томе ко је био Едуард Пернкопф и како изгледа медицина у свету без моралног компаса, постоји ли наука о уму, како је уведена мерна јединица метар, ко штити моду и која ли је тајна људске опчињености косом.

Скривену логику иза различитих облика људског понашања, које обично сматрамо ирационалним или необичним, могуће је објаснити помоћу теорије игара. Ослањајући се на теорију игара, темат 29. броја Елемената покушаће да објасни феномене као што су сујеверје, табу, спин, самозаваравање и зашто је толико важно „ко је стигао први“. У летњем издању вашег омиљеног часописа откријте и колико интернета је превише интернета, како лечити последица „продуженог ковида“ певањем, одакле нам способност смеха и какве мрачне тајне крије историја статистике.

Aко бисмо одстранили објективност из новинарства, како бисмо га онда разликовали од односа с јавношћу или пропаганде?

Темат 28. броја Елемената покушава из углова различитих области и дисциплина – историје науке, новинарства, филозофије политике и спорта – да сагледа и расветли значење појма објективности. У пролећном издању вашег омиљеног часописа сазнајте више о историји бесмртности, етноботаници госпођице Диор, научницима из Студентског парка, совјетској генетици и бремену Лисенковог наслеђа, као и бројним другим занимљивим темама.

Темат 27. броја Елемената посвећен је хигијени. Кроз четири текста и из четири различита и несвакидашња угла ову тему обрадили су др Срђа Јанковић, др Игор Живановић, др Дамир Хуремовић и Ђорђе Петровић. У зимском издању вашег омиљеног часописа сазнајте више о моћи интуитивног мишљења, краткој историји лагања, шта је то научна дипломатија, како је дешифровано писмо Маја и у каквој су вези уметност и сифилис.

У ОШ „Вељко Дугошевић“ у Турији, у среду, 24. новембра у 13 часова, ЦПН ће организовати радионицу за наставнике СТЕМ области под називом Научно образовање за одговорно друштво

Темат Елемената 26 истражује загонетан однос човека и природе из различитих перспектива: на шта тачно мислимо када говоримо о људској природи и да ли она уопште постоји, као и која питања отвара и шта нам нуди концепт подивљавања. У овом броју Елемената сазнајте више о највећем свемирском телескопу „Џејмс Веб“, модној поетици Александера Лија Меквина, о томе како су првобитно насељена пацифичка острва, како решити глобални проблем загађења пластиком и зашто људи верују у паранормалне појаве.

Медијуми су с лакоћом успевали да заведу и преваре читаве научне комисије, формиране са намером да испитају оно што се догађа на сеансама призивања духова, све док их није разоткрио највећи илузиониста

Досадашња истраживања др Марка Кеберта, младог биохемичара са Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду, отварају простор за имплементацију нових еколошких приступа у шумарству у нашој земљи. Он тренутно руководи перспективним научним пројектом, под називом MYCOCLIMART, који за циљ има очување храста лужњака – једне од најугроженијих шумских врста на овим просторима

Руски археолози открили су недавно гробницу са посмртним остацима четири скитске жене ратнице, што поново отвара тему историјског утемељења мита о Амазонкама

Анализом древног ДНК, група научника открила је да је прелазак наших предака на седелачки начин живота довео до појаве салмонеле код људи

У изради малтера за конзервацију истраживачи се труде да, као и Римљани некад, користе локалне материјале и сировине, а предложени дизајн малтера требало би да допринесе смањењу скоро искључиве употребе цементног малтера приликом конзервације у Србији

Темат Елемената 25 бави се односом науке и друштва, нарочито у светлу данашњих огромних изазова са којима се суочава читав свет, какви су, пре свега, пандемија коронавируса и њој пратећа пандемија нетачних информација – инфодемија. У овом броју Елемената сазнајте још у чему је тајна чврстоће римског малтера, да ли су људи рационални, чему су служили кипуи старих Инка, како су изгледале представе небеских тела кроз историју и где престаје мода, а почиње наука (и обрнуто).   

Феномен је добио име по стоичком филозофу Сенеки зато што га је овај, у писму свом пријатељу, први пут формулисао, приметивши да је „раст многих ствари спор, али је зато њихова пропаст брза“. Примењено на комплексан систем какав је цивилизација, то значи да је њен развој постепен и спор до једног момента, али да, када се дође до тзв. Сенекине литице, следе неповратно сурвавање и убрзан колапс – често изненадан и сасвим неочекиван