Разговарао: Ђорђе Петровић
„Прошлост човечанства често схватамо и сагледавамо кроз материјалне остатке, али се углавном не зна како су изгледали људи који су створили одређену културу. Иако су археолози ископали десетине хиљада скелетних остатака, до сада је урађено свега неколико десетина реконструкција лица и то у виду скулптура. Наши научници, предвођени проф. др Софијом Стефановић, први су у историји успели да реконструишу тачне изразе лица и реалистичне емоције људи који су живели много година пре нас“, истичу за Елементаријум из организације Србија ствара, националне платформе која је подржала овај револуционарни пројекат.
Праисторијски човек, чије је лице реконструисано, живео је пре десетак хиљада година у Лепенском Виру, а према начину на који је сахрањен (у седећем положају), наш славни археолог др Драгослав Срејовић сматрао је да је реч о особи која је имала специфичну улогу у заједници – вероватно шаману. На основу анализе ископаних костију, прво је урађен реалистичан 3Д модел његове лобање, а потом је уз помоћ врхунске MetaHuman технологије, коју је развила домаћа гејминг компанија, и Unreal Engine софтвера праисторијски човек виртуелно и „оживео“.
Лобања праисторијског човека из Лепенског Вира чува се у Лабораторији за биоархеологију на Филозофском факултету у Београду, а антрополошке анализе његовог скелета показале су да је ова особа живела око 55 година, да је била висока 178 центиметара и тешка око 70 килограма и да се хранила првенствено рибом.
Др Стефановић, редовна професорка Одељењa за археологију Филозофског факултета у Београду, истиче да њена жеља о „оживљавању“ праисторијског човека датира још од детињства, када је са узбуђењем слушала приче о праисторији које је измишљала њена најстарија сестра. „Њене приче биле су толико живописне да сам, слушајући их, могла да видим сваку емоцију праисторијске мајке која покушава да одржи ватру да би угрејала своју децу. Због њених прича стално сам замишљала како би изгледало да заиста сретнем праисторијске људе. И та жеља инспирисала ме је да постанем археолог, а потом и физички антрополог и да кроз анализу древних костију сазнам како су изгледали древни људи.“
„Када сам 2018. године видела презентацију компаније 3Lateral из Новог Сада (сада део Epic Games-а), о MetaHuman технологији која је тада била у развоју, знала сам да се уз помоћ ње може остварити не само мој стари сан већ и да имамо могућност да потпуно променимо начин представљања прошлости човечанства“, објашњава ова научница, која је уједно и креативна амбасадорка националне платформе Србија ствара.
Она истиче да је Prehistoric MetaHuman, у правом смислу речи, трансдисциплинарни пројекат који је обухватио археологе, физичке антропологе, форензичаре, информатичаре, хемичаре и молекуларне биологе. Процес 3Д скенирања лобање обавио је Југослав Пендић са Института БиоСенс у Новом Саду, форензичкa реконструкцијa лица на основу костију лобање дело је шведског стручњака Оскара Нилсона, док је Милица Томић из Београда заслужна за покретање биокинетичког модела (који је направила компанија 3Lateral/Epic Games) у Unreal Engine софтверу. „Такође, задовољство ми је да најавим да се нашем тиму недавно прикључио и композитор Љубомир Николић, који управо завршава композицију која ће користити звуке праисторијских инструмената како би наш древни човек добио и своје ‘музичко окружење’“, наводи професорка Стефановић.
Она истиче да су све потребне анализе антрополошког материјала, као и креирање биокинетичког модела урађене без икаквих финансијских средства, односно да су бројне институције и појединци радили pro bono на овом пројекту. „Финансијска средства била су неопходна за рад на самој форензичкој реконструкцији лица коју је обавио Оскар Нилсон, као и за набавку опреме за презентовање дигиталног модела, и ту нам је потпуну подршку пружила платформа Србија ствара“, каже ова научница, и додаје: „Ова подршка има и много шире значење јер су људи који стоје иза платформе показали да потпуно разумеју значај прошлости за развој креативних идеја. Србија ствара помогла нам је да представимо то да и сама прошлост има покретачку, стваралачку снагу и дубоко сам им захвална на препознавању значаја ове идеје.
Занимљиво је да је технологија која је првенствено коришћена за прављење видео-игара сада дала огроман допринос и на научном плану, па и у областима попут музеологије и образовања. „MetaHuman је намењен стварању дигиталних људских ликова, првенствено за потребе гејминг индустрије. Као што смо показали, испоставило се да може наћи изузетно моћну примену и у свету науке“, каже за портал Елементаријум професорка Стефановић. „Другим речима, може омогућити научницима да резултате својих истраживања ‘публикују’ у форми дигиталног древног лика, а тиме, наравно, омогућава и широј јавности да види како су некадашњи људи изгледали.“
Након светске премијере на изложби Еxpo 2020 Dubai и наступа у Народном музеју у Београду, па и другим местима широм Србије, праисторијски MetaHuman човек из Лепенског Вира биће представљен и на 65. међународном сајму технике и техничких достигнућа. Сајам ће трајати од 16. до 19. маја, а заинтересовани посетиоци могу се сусрести са дигиталном репликом свог древног претка у Хали 2, од 10 до 18 часова. У организацији Србија ствара истичу да је „веома значајно да посетиоци виде овај експонат, да се упознају са њим и сазнају више о праисторијском човеку, али и о сјајним креативним и талентованим људима који су одговорни за његово креирање“.
„Србија је захваљујући успесима у креативним индустријама, науци и бројним иновацијама већ постала тема бројних утицајних светских медија. Тако су о пројекту MetaHuman – оживљавање човека из праисторије – до сада већ извештавали Euronews, The National, Gulf News, Time Out и многи други и то је за нас, али и нашу земљу веома важно, јер данашњи научници, иноватори и таленти у Србији, експлозијом револуционарних идеја и креативношћу, мењају цео свет.“
Национална платформа Србија ствара је кровно, међуресорно тело задужено за међународну промоцију Србије кроз извозни потенцијал из области креативних индустрија, иновација и економије засноване на знању. Кроз концепт Србија ствара истиче се важност креативних индустрија, науке и економије засноване на знању, пружа се подршка уметницима и ствараоцима да излазе на међународну сцену и афирмишу се највише савремене вредности – креативност, иновативност, аутентичност, знање и таленат.