Припремио: Ђорђе Петровић
У монументалном здању Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, једне од највећих научних библиотека на Балкану, 29. и 30. маја одржан је други део семинара „Култура научноистраживачког рада“ намењен студентима докторских студија. Овај дводневни семинар за циљ има да докторандима и младим истраживачима пружи важне информације и упутства у вези са научноистраживачким радом, а организован је у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“, Центром за подршку докторским студијама и Центром за промоцију науке, уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
У Великој сали ове библиотеке младим истраживачима најпре се обратио проф. др Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Он је истакао да је задатак Библиотеке, у сарадњи са Министарством науке, технолошког развоја и иновације, да одржава и унапређује ниво научне писмености, али је уједно подсетио и да се ове године обележава стогодишњица ове зграде грађене у духу архитектуре академизма, а да ће кроз три године и Библиотека прославити своју стогодишњицу.
Ректор Београдског универзитета проф. др Владан Ђокић пожелео је окупљенима добродошлицу и указао на важност улоге коју има Универзитетска библиотека у нашој академској заједници.
„Сматрам да је избор да се бавите науком највећа срећа у животу и најдивнији позив који неко може да одабере“, истакла је на почетку свог инспиративног уводног предавања, под називом „Научно путовање као каријера: професија или страст?“, министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић. Она је одлучила да из једног другачијег угла, из угла научнице која је данас министарка, говори о значају научноистраживачког рада и посебних изазова са којима се студенти докторских студија сусрећу на путу ка научном успеху.
Следеће предавање је одржао др Александар Декански, научни саветник Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ), на тему писања и рецензирања научних радова, a након овог излагања, др Олгица Недић, научни саветник на Институту за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), говорила је о етичким аспектима научноистраживачког рада. Последње предавање првог дана одржала је Милица Шевкушић са Института техничких наука САНУ, под називом „Примена етичких принципа: алати доступни истраживачима“.
У уторак, 30. маја, програм семинара настављен је у сали Франкофонoг центрa, на другом спрату Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду. Полазницима семинара прво предавање другог дана семинара одржала је др Марјана Бркић, в.д. директора Центра за промоцију науке (ЦПН), о грађанској науци и потенцијалима грађанских научних истраживања. Она је искористила ову прилику да окупљенима најави да ће у септембру ове године Центар за промоцију науке отворити Јавни позив за пројекте грађанских научних истраживања. Након њеног излагања, Обрад Вучковац са Института „Винча“ говорио је о управљању истраживачким подацима, а потом је предавање о томе како припремити предлог пројекта одржала Љиљана Ћумура са Факултета политичких наука. Последње излагање другог дана семинара имао је Слободан Марковић из UNDP-а (United Nations Development Programme) на тему ChatGPT-ја и генеративне вештачке интелигенције.
О Универзитетској библиотеци
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ једна је од највећих научних библиотека на Балкану, и има функцију да служи наставним и научним потребама академске популације – студентима, универзитетским наставницима и научним радницима, као и свим корисницима жељним знања. Ово је матична библиотека универзитетским, високошколским и библиотекама научноистраживачких института и установа на територији централне Србије, а тренутно се у њој чува 1.700.000 публикација. Ова установа поседује и фонд реткости, где су смештени рукописи, старе и ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка, као и збирка карата.
На иницијативу нашег посланика у Вашингтону, Славка Грујића, Карнегијева задужбина, која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, прихватила је да одобри 100.000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање једне библиотеке у Београду. Слободан Јовановић, тадашњи ректор Универзитета, успео је личним залагањем да та материјална средства увећа државним кредитима, како би се изградила већа библиотека, која би задовољила потребе Универзитета. Свечано је отворена 1926. године.
Свој данашњи назив, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, ова установа добија 1946. године, поводом прославе стогодишњице рођења српског социјалисте и политичког активисте. Због непроцењивог значаја за науку и образовање, њених културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности, 1977. године је проглашена за споменик културе.