Naučne vesti

Od jednog vremešnog ali borbenog fizičara i astrofizičarke do neurologa koji je redefinisao život i smrt, renomirani naučni časopis Nature donosi priču o herojima koji su zadužili nauku u godini za nama

Nova studija holandskih istraživača sugeriše da neandertalce nije nužno oterala invazija homosapijensa pre 40.000 godina, već nešto drugo

Naučnici su prvi put u istoriji merili brzinu otkucaja srca plavog kita kada zaroni u potragu za hranom i dobili podatak koji zvuči neverovatno – taj broj se može spustiti do samo dva otkucaja u minutu

Kratko i jednostavno: da je zaista sam pisao sva svoja dela.            

Iman, poslednji poznati sumatranski nosorog Malezije, više nije među živima – čime je ova vrsta i zvanično izumrla u ovoj zemlji

Oko devedeset procenata ljudi je desnoruko, ali mi nismo jedini kojima su ekstremiteti jedne strane tela sposobniji od onih sa druge. Gorile su „dešnjaci“, kenguri su većinom „levoruki“, a čak i mačke imaju stranu koja im je dominantnija – mada to uglavnom zavisi od njihovog pola. Istraživanja su pokazala da obični kljunasti delfin još izraženije […]

Novo istraživanje koje je proučavalo mitohondrijsku DNK današnjih Afrikanaca pokazalo je da se savremeni čovek pre 200.000 godina pojavio na jugu Afrike, južno od reke Zambezi

Nedavno objavljena studija baca novo svetlo na neobične prastanovnike australijskog kontinenta

Nova saznanja o raznolikosti kod riba sugerišu da bi ukrštanje vrsta moglo da bude glavni mehanizam brze specijacije

Ledena polica Ejmeri na Antarktiku je nedavno proizvela svoju najveću santu leda u poslednjih 50 godina

Grupa međunarodnih naučnika uspela je da poveže poreklo ispitanika sa osećanjima koje različite boje bude u njima

Jeste li znali da fizička (ne)aktivnost određuje oblik vašeg srca?

Uzorci DNK uzeti iz londonskog Prirodnjačkog muzeja pokazuju da je novoidentifikovani vodozemac najverovatnije najveći na svetu

Zapravo, možemo da ga preokrenemo – poručuje nedavno objavljena studija istraživača sa američkog Univerziteta u Kaliforniji

Međunarodni tim istraživača ima prilično ambicioznu viziju istraživanja planete Zemlje do 2050. godine

Najnovija studija pokazuje da jednogodišnje bebe koje često komuniciraju sa roditeljima ili starateljima koristeći kontakt očima i vokalizaciju, imaju veću verovatnoću da razviju bolje jezičke veštine do navršene druge godine

Par skeleta koji se drži za ruke, poznat pod imenom ,,Lovers of Modena“ ili ljubavnici iz Modene, pripada osobama istog pola, pokazuje analiza naučnika iz Bolonje

Kako se broj žirafa drastično smanjio u poslednjih 30 godina, međunarodna organizacija obećava veću zaštitu koja bi trebalo da doprinese održanju vrste.

Pad u broju ogromnih vrsta slatkovodnih riba je samo delić negativnog trenda kada je o slatkovodnoj megafauni reč, poručuju eksperti.

Jedna od najčudnijih stvari koje rade mačke jeste to što žvaću travu. Nakon nekoliko vekova misterije, naučnici sada misle da znaju uzrok.