Naučnici su prvi put u istoriji merili brzinu otkucaja srca plavog kita kada zaroni u potragu za hranom i dobili podatak koji zvuči neverovatno – taj broj se može spustiti do samo dva otkucaja u minutu
Tekst: Bogdan Đorđević
U studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences opisan je način na koji su istraživači došli do ovog podatka. Naime, na telo kita dužine 22 metra prikačen je posebno dizajniran elektrokardiograf. Na kalifornijskoj obali, u blizini Montereja, najveći zabeleženi broj otkucaja srca u minutu bio je 37, dok se tokom traganja za hranom broj otkucaja spustio i na dva. Za tih devet sati, koliko je trajalo merenje pod vodom, „brzina“ otkucaja srca kita na najvećim dubinama varirala je između dva i osam otkucaja po minutu. Za razliku od riba, kitovi dišu pomoću pluća, što s vremena na vreme iziskuje da iz vode izrone na vazduh. Na površini, kada je kit izlazio da udahne i oporavi se, raspon u broju otkucaja njegovog srca kretao se od 25 do 37 otkucaja tokom 60 sekundi.
Poređenja radi, srce ljudi u stanju mirovanja kuca u rasponu od 60 do 100 otkucaja u minutu, dok tokom intenzivne aktivnosti dostiže i oko 200 otkucaja. Sa druge strane, srce kolibrija tokom leta zakuca i preko 1000 puta. Slično je i sa rovčicama, koje spadaju među najmanje sisare na severnoj polulopti. Kod njih broj otkucaja može biti i 1200 u toku jednog minuta.
Biolog Džeremi Goldbogen sa Univerziteta Stanford, kao vođa istraživanja, ističe da je otkriće još značajnije ako se zna da tehnika kojom se plavi kit hrani zahteva veliki utrošak energije. Ova pojava se objašnjava činjenicom da smanjenje brzine otkucaja srca tokom uranjanja omogućuje kitovima da privremeno distribuiraju krv onim mišićima koji su im potrebni za lov. Kitovi se zatim oporavljaju, drastično ubrzavajući disanje i frekvenciju rada srca. Sve navedeno potvrđuje da ovaj morski sisar ima fantastičnu moć kontrole nad radom srca, a samim tim i nad protokom krvi u organizmu.
Inače, plavi kitovi mogu biti dugački i do 30 metara, a težina srca im dostiže i 180 kilograma. Dobijene informacije stručnjacima ukazuju na to da srce plavog kita funkcioniše „na granici izdržljivosti“ i novi dokazi mogu poslužiti kao objašnjenje zašto su baš oni najveća stvorenja na planeti. Sa druge strane, ovim dobijamo i jedan od odgovora na pitanje zbog čega oni kroz evoluciju nisu postali još krupniji.