Meksički arheolozi nedavno su pronašli dva gvozdena sidra za koja veruju da su ostaci brodova španskog osvajača Ernana Kortesa
Tekst: Đorđe Petrović
Pre gotovo tačno 500 godina, na obale Jukatana pristalo je jedanaest španskih brodova. Iz njih je na meksičko tlo prvi put stupio konkvistador Ernan Kortes sa 530 vojnika. Nakon što je s vojskom već osvojio jedan deo teritorije današnjeg Meksika, Kortes je odlučio da potopi sve svoje brodove, kako se njegovi vojnici ne bi mogli predomisliti i otploviti natrag na Kubu (s koje su, bez odobrenja kubanskog guvernera, krenuli u osvajanje).
Prekriveni naslagama peska i mulja, potopljeni brodovi brzo su potonuli u zaborav. Međutim, nedavno je tim podvodnih arheologa otkrio dva gvozdena sidra nedaleko od mesta gde se Kortes sa svojom posadom prvi put iskrcao na meksičku obalu i gde je osnovao naselje Vilja Rika. Naučnici se nadaju da bi u blizini mogli biti i ostaci španskih brodova.
Rezultati datiranja, sprovedenog nad ova dva sidra, pokazuju da su stara negde oko 500 godina, odnosno da potiču iz vremena prvih konkvistadorskih osvajanja Južne i Severne Amerike. Kako navode meksički arheolozi, prošle godine, u neposrednoj blizini ova dva, pronađeno je još jedno sidro, za koje se ispostavilo da sadrži vrstu hrasta koja raste isključivo u severnoj Španiji.
„Svi ovi tragovi navode nas na pravi put da pronađemo brodove“, ističe Roberto Junko, podvodni arheolog sa Nacionalnog instituta za antropološku istoriju u Meksiko Sitiju. „Sidra su poređana na veoma malom području od 300 metara, manje-više… pa zato verujemo da se brodovi nalaze na nekih tridesetak metara od sidara, u smeru koji ona pokazuju.“
Ispitivanja morskog dna magnetometrom ukazuju da, pored pomenutog područja, još petnaestak podvodnih lokacija sadrže sidra, što uliva nadu Junku i njegovom timu da će pronaći ostatke Kortesove flote. On navodi da još postoje vesla koja su konkvistadori koristili da doplove do Jukatana, ali da je cilj njihove ekspedicije da pronađu i druge artefakte u vezi sa ovim osvajanjima, kao i delove ovih brodova.
„Postoji tek nekoliko arheoloških artefakata i veoma malo literature iz tog vremena, koja bi nam omogućila da rekonstruišemo ove karavele“, navodi Junko. Rekonstrukcijom brodova ovi arheolozi bili bi nešto bliži rekonstrukciji događaja koji su se odigrali pre pola milenijuma na ovom prostoru.
Iako je dolazak Španaca na tako mnogo načina oblikovao današnji Meksiko, Kortes se i dalje u meksičkoj javnosti, ali i u zvaničnoj istoriji, doživljava kao vrlo problematična i nepopularna istorijska ličnost. Iz tih razloga, kontroverza prati i skupocenu TV seriju Ernan, o životu ovog konkvistadora, koja se trenutno emituje u Meksiku povodom obeležavanja 500. godišnjice dolaska španskih osvajača.
Junko smatra da je takav odnos prema jednoj od najvažnijih ličnosti u istoriji Meksika „zao usud“ ove latinoameričke zemlje, jer izaziva „konflikt u meksičkoj duši“. Zbog svega toga, istraživanje njegovog tima dobija na značaju. „Meksički istoričari favorizuju prekolumbovski deo nasleđa dok onaj španski ostaje skrajnut – tako da je nama drago što rasvetljavamo ovaj deo meksičke istorije“, zaključuje ovaj arheolog.