Najnovija studija pokazuje da jednogodišnje bebe koje često komuniciraju sa roditeljima ili starateljima koristeći kontakt očima i vokalizaciju, imaju veću verovatnoću da razviju bolje jezičke veštine do navršene druge godine
Tekst: Ivana Nikolić
Istraživači sa nekoliko britanskih univerziteta, predvođeni doktorom Edom Donelanom sa Univerziteta Šefild, posmatrali su vokalizacije, gestove i poglede dvanaestomesečnih beba, kao i odgovore njihovih negovatelja. U studiji objavljenoj u časopisu Developmental Science autori tvrde da su kontakt očima i glasovno izražavanje od velikog značaja za budući vokabular deteta.
Zato istraživači kažu da rezultati studije treba da ohrabre roditelje i staratelje da posvete više pažnje svakom pokušaju beba da komuniciraju pre nego što mogu da koriste reči, i da na te pokušaje uvek odgovore.
„Ovakve stvari nikada ranije nisu posmatrane u okviru iste analize“, kaže Donelan.
Kako bi izmerili interakcije, istraživači su snimali bebe i roditelje ili staratelje kod kuće i zamolili ih da se igraju kao što to i inače rade.
„Onda smo poneli te snimke na Univerzitet i vrlo detaljno kodirali šta se dešava. Obraćali smo pažnju svaki put kada novorođenče izgovara nešto, ili gestikulira, i kodirali sve odgovore njihovih negovatelja“, kaže profesor Mišel Mekgilion sa Univerziteta u Vorviku.
Negovatelji su potom ispunili upitnik o tome da li njihova deca mogu da izgovore određene reči koje se odnose na životinje, svakodnevnu rutinu i hranu. Istraživači su koristili statističke modele i na kraju ustanovili da je najbolji prediktor rečnika u uzrastu od dve godine upravo odnos jednogodišnje bebe i roditelja, odnosno staratelja: važno je da bebe koriste vokalizacije gledajući u lice svojih negovatelja. Koristi su čak i veće kada bi bebe dobile neku povratnu informaciju od negovatelja, kaže tim dr Donelana.
Statistika je pokazala da u uzrastu od 19 meseci deca u proseku koriste oko 100 reči. Međutim, deca koja su imala gorepomenutu interakciju u uzrastu od oko jedne godine, sa 19 meseci su u proseku znala oko 30 reči više od svojih vršnjaka.
„Ovo nam govori da bebe pokušavaju da komuniciraju i pre nego što izgovore svoje prve reči. Kada to rade, one pružaju negovateljima priliku da im odgovore, a kada ovi to urade, čini se da se učenje reči poboljšava“, kaže Donelan.
Mekgilion se nada da ova studija može da ohrabri slične studije u različitom starosnom uzrastu deteta. „Ovo je trenutak u razvoju deteta u prvoj godini života, ali deca stalno rastu i menjaju se, isto kao i njihovo ponašanje. [Bilo bi zanimljivo] ponovo pogledati ovakve vrste ponašanja u drugoj godini života da biste videli šta se tamo dešava“, zaključuje Mekgilion.