Ekološkinja, borac protiv ebole i paleoantropolog takođe se nalaze na tradicionalnoj listi časopisa Nature
Tekst: Ivana Nikolić
Časopis Nature svake godine objavljuje listu 10 ljudi koji su najviše doprineli nauci u godini za nama. Neki od njih su značajni zbog svojih nesvakidašnjih otkrića, neki su skrenuli pažnju na goruća pitanja, a neki su tu zbog svog kontroverznog i nesvakidašnjeg pristupa nauci.
U prvom delu teksta pisali smo o brazilskom fizičaru Rikardu Galvau, američko-kanadskoj astrofizičarki Viktoriji Kaspi i hrvatskom neurologu Nenadu Šestanu.
Danas vam donosimo priče druge trojke: žene koja čuva biodiverzitet, čoveka koji se deseti put bori protiv smrtonosnog virusa ebole u Demokratskoj Republici Kongo i paleoantropologa koji je posvetio život sopstvenom porodičnom stablu.
Sandra Dijas, žena koja je stala u odbranu biodiverziteta
Četvrtog maja ove godine Sandra Dijas i njenih 144 kolega imali su oštru poruku za svet. Tek su završili najiscrpniju studiju o stanju biodiverziteta u svetu i zaključci su bili gori nego što je većina istraživača očekivala. Naime, milion vrsta se polako ali sigurno kreće ka potpunoj ekstinkciji, i to zbog ljudskih aktivnosti.
„Stopa izumiranja vrsta je najmanje nekoliko desetina do nekoliko stotina puta brža nego što je bila tokom poslednjih deset miliona godina,“ objašnjava Dijas.
Rezultate je objavila Međuvladina naučno-politička platforma o biodiverzitetu i servisu ekosistema, gde je Dijas jedna od tri ko-predsednika. U poslednje tri godine, ambiciozna Argentinka i njene kolege koordinarali su rad eksperata iz 51 zemlje, sastajući se u realnim ili virtuelnim radionicama, češljajući preko 15.000 izvora informacija. Dijas inače radi na Nacionalnom univerzitetu Kordoba u Argentini.
U izveštaju koji ima 1500 strana autori kažu da države neće uspeti da ispune većinu globalnih ciljeva u vezi sa biološkom raznolikošću i održivim razvojem ukoliko ne naprave ogromne promene, poput napuštanja ideje da ekonomije moraju stalno da rastu.
Iako je cilj daleko i borbe sa vodećim svetskim ekonomijama i državnicima tek predstoje, Sandra Dijas veruje u boljitak:
„Ja moram da budem optimistična, zato što nemamo plan B.“
Žan-Žak Mujembe Tamfum, borac protiv ebole
Sada već davne 1976, tada mladi mikrobiolog Žan-Žak Mujembe Tamfum putovao je duboko po tropskim šumama današnje Demokratke Republike Kongo kako bi istražio epidemiju neidentifikovane bolesti koja je prilično brzo oduzimala ljudske živote. Tada nisi znali, ali to je bila prva poznata epidemija ebole.
Danas, 43 godine nakon što je misteriozna bolest identifikovana, Mujembe se ponovo suočava sa njom oči u oči. On predvodi tim Konga koji se bori protiv najnestalnije i najteže epidemije ebole ikada, koja je od avgusta 2018. ubila više od 2200 ljudi na severoistoku zemlje. Iskusni Mujembe je dužnost preuzeo u julu, a još 1995. je razvio ključne mere javnog zdravlja koje se i dalje koriste za suzbijanje virusa. Shvatio je da je najvažnije steći poverenje lokalnih zajednica i naučiti ih kako da se sami zaštite. Takođe je pronašao način da dostojno sahranjuje mrtve zaražene, smanjujući rizik na minimum. Mujembe je započeo istraživanja koja su kasnije dovela do uvođenja efikasnih lekova i vakcina protiv ebole: uzeo je krv od onih koji su preživeli ebolu i dao je onima koji su bili inficirani, nadajući se da će antitela ugušiti virus. Sedmoro od osmoro pacijenata je preživelo.
Prošlog meseca je kontrolisano kliničko testiranje Mujembeovog tima pokazalo da preživelo 90% onih koji su tretirani lekovima na bazi antitela ubrzo nakon što su zaraženi ebolom. Jedan od lekova, mAb114, izveden je iz antitela iz krvi preživelog koga je Mujembe „regrutovao“ tokom epidemije u gradu Kikvitu.
Kada i ova epidemija postane prošlost, Mujembe planira da istraži kako se ova bolest kreće među različitim vrstama.
„Želim da pronađem vektor“, kaže Mujembe.
Johan Hajle-Selasije, čovek koji traži fosile
Kada je prilikom istraživanja jedne lokacije na severu pustinje u Etiopiji u februaru 2016. ugledao okrugli predmet širine grejpfruta, paleoantropolog iz Klivlendskog muzeja prirodne istorije u Ohaju uzviknuo je „O, Bože, ovo je nešto važno“.
I bilo je. Fosili koje je pronašao Hajle-Selasijeov tim formiraju lobanju ranog hominina, a procenjuje se da je ona stara oko 3,8 miliona godina. Pripada vrsti koja se zove Australopithecus anamensis, i koja je ujedno i najstariji poznati ljudski srodnik. Lobanja je dobila ime MRD i otkrivena je svetu ovog avgusta. Ona je i prvi pogled na lice zagonetnog čovekovog rođaka, koji je prethodno bio poznat sa samo nekoliko fragmenata kosti. Paleoantropolozi su impresionirani ovim uzorkom, i neki kažu da je njen rival samo Lusi, 3,2 miliona godina stari skeletni fosil vrste Australopithecus afarensis.
Hajle-Selasije se inače smatra jednim od najtalentovanijih istraživača fosila. Tokom višegodišnjeg rada na projektu Voranso-Mil, pravoj riznici istorije u centralnom regionu Afar u Etiopiji, gde je inače i pronađena poznata Lusi, ovaj paleoantropolog je pronašao pravo malo bogatstvo. Na tom mestu se nalazi mnogo fosila hominina iz Pliocenske epohe. Hajle-Selasije je važan i zato što je jedan od prvih etiopijskih paleoantropologa koji je predvodio važne i velike projekte u svojoj zemlji – u kojoj su do skoro tu ulogu imali strani naučnici.
Ipak, od svih svojih otkrića, ovaj paleoantropolog najviše voli MRD.
Zato i ne čudi što se baš to ime nalazi na registracionim tablicama njegovog automobila. Hajle-Selasije sada planira da se vrati u pustinju i pokuša da pronađe ostatak skeleta.