Novo istraživanje koje je proučavalo mitohondrijsku DNK današnjih Afrikanaca pokazalo je da se savremeni čovek pre 200.000 godina pojavio na jugu Afrike, južno od reke Zambezi
Tekst: Đorđe Petrović
Poznato je da se homosapijens pojavio u Africi pre više od 200.000 godina. Međutim, grupa naučnika smatra da je uspela da utvrdi i samo mesto na kojem se to dogodilo – drevni dom naših predaka. U pitanju je područje koje obuhvata veliki deo teritorije današnje Bocvane, južno od reke Zambezi, tvrdi se u studiji nedavno objavljenoj u naučnom časopisu „Nejčer“.
Ovi naučnici smatraju da je pre 200.000 godina ovo područje bilo prava oaza na inače suvom Crnom kontinentu. „To je zaista ogromna oblast, koja je verovatno bila veoma vlažna i veoma plodna“, navodi Vanesa Hejs, genetičarka sa Garvan instituta za medicinska istraživanja u Sidneju i vodeća autorka ove studije. „Ova oblast zapravo je ispunjavala sve uslove da bude odgovarajuće stanište za život homosapijensa i divljih životinja.“
Ipak, nakon što su na tom području ostali 70.000 godina, naši preci su bili prinuđeni da, usled klimatskih promena (pre svega u količini padavina), napuste svoj prvobitni dom i nastave dalje. Oni su pre otprile 130.000 godina počeli da naseljavaju nove teritorije, koje su usled pomenutih promena sada postale plodne i pogodne za život. Ove migracije utabale su put za one kasnije, kada će velika grupa homosapijensa napustiti Afriku i naseliti ogromna prostranstva Evroazije.
Ovakve zaključke Hejs i njene kolege zasnivaju na analizi 1217 uzoraka mitohondrijske DNK, uzetih od današnjih stanovnika južne Afrike. Mitohondrijska DNK je genetički materijal koji se – za razliku od onog u jedru – nalazi u ćelijskim organelama zvanim mitohondrije i prenosi se isključivo majčinskom linijom, sa majke na dete.
Cilj ove analize bio je da se mitohondrijska DNK iskoristi kako bi se mapirala najstarija poznata majčinska linija u porodičnom stablu današnjih ljudi. Istraživački tim Hejsove ističe da i takozvana L0 linija ili grana i njene podgrane upućuju nazad na drevni „dom predaka“, koji se prostire od Namibije preko Bocvane pa sve do današnjeg Zimbabvea.
Pored genetičkog istraživanja, ovi naučnici oslonili su se i na fosilne dokaze, geološke i arheološke analize, ali i na kompjutersku simulaciju promene klimatskih uslova, da bi testirali svoju hipotezu i utvrdili kako je izgledao afrički kontinent pre 200.000 godina.
Međutim, ima i onih koji sumnjaju u rezultate ovog istraživanja. Jedan od njih je i Kris Stringer, naučnik koji proučava poreklo čoveka pri Muzeju prirodne istorije u Londonu i nije bio deo ove studije. On ističe da je evolucija homosapijensa veoma složen proces i da neke druge analize fosilnih dokaza ukazuju da savremeni ljudi potiču iz istočne Afrike.
„Ne možete koristiti isključivo današnju distribuciju mitohondrijske DNK kako biste rekonstruisali jedinstveno mesto porekla homosapijensa“, navodi Stringer. „Mislim da to prevazilazi dobijene podatke budući da pred sobom imate samo majušni deo genoma, tako da nam on ne može pružiti čitavu priču o našem poreklu.“
Stoga bi, smatra on, moglo da postoji više zavičaja – a ne samo jedan – koje još nismo otkrili.