Научне вести

Ускоро ћемо имати прилику да обележимо 200 година од те важне године

У поплави конференција и политичких дискусија поводом стогодишњице Сарајевског атентата, увек можемо да побегнемо у алтернативну историју 

Управо објављен рад на arXivs-у указује да нам изузетно снажни и краткотрајни радио-сигнали из дубоког свемира можда преносе поруку: 187,5

У светлу најновијих података међународне групе астрофизичара о необичним сигналима који потичу из дубина свемира, питали смо наше научнике како тумаче добијене резултате

Наизглед сасвим обичан децимални број. Није ирационалан, не представља ниједну важну константу, нити је познат као значајна вредност каквих емпиријских параметара

Како су астрономи деценијама ослушкивали небо у потрази за ванземаљском поруком, и шта смо до сада чули

О томе да ли је Хомер заиста аутор Илијаде и Одисеје, у рубрици ЗА И ПРОТИВ истражује Борис Клобучар

Како остајемо без обрадивог земљишта и да ли зелена револуција има и своју дистопијску страну?

Замислимо jедну вештачки створену сферу у коjоj би у савршеном, самоодрживом систему живео – човек

Рубрика ИЗА ХОРИЗОНТА Филипа Шварма* доноси причу о улози светског рата, двеју револуциjа и транссибирске железнице у развоjном путу последњег руског господара рата

Зашто добијате снажан порив да се укључите и ако је лавина која окупира медије и друштвене мреже за вас лично небитна?

Недавни инциденти у авионској индустрији покренули су наново дебату у стручној јавности о томе да ли је тренутна технологија израде црне кутије застарела

У рубрици ПИОНИРИ, сазнајемо ко је био Макс Вебер и како су културни феномени обликовали капитализам

Нова Библиотека доноси одломак из једне од најцењенијих и најчитанијих научнопопуларних књига у историји, Највећа представа на Земљи, Ричарда Докинса

У новој THINKLIST рубрици, упознајемо се са материјалима који у потпуности могу променити наш свакодневни живот

Деца природно имуна на малариjу могу бити кључ у креирању вакцине коjа би излечила свет од ове болести

Нова ЗА И ПРОТИВ анализа истражује колико су оправдани разлози због којих померамо сат два пута годишње?

Како уопште доћи до лекова за такозване ретке болести, ако од њих болује премало људи да би се тржишно исплатила улагања у истраживања?

Шта скрива књига Infostorms: How to Take Information Punches and Save Democracy, Винсента Ф. Хендрикса, чији је садржај тема ЦПН трибине „Како ме је убио мој Фејсбук профил?“

Ретке су савремене праксе са таквом историјском укорењеношћу као што их имају академска звања. Оправдава ли то опште узбуђење око ових титула?