Управо објављен рад на arXivs-у указује да нам изузетно снажни и краткотрајни радио-сигнали из дубоког свемира можда преносе поруку: 187,5

Текст: Слободан Бубњевић

Није се догодило ништа од онога што бисмо могли замислити. Није се спустио ванземаљски брод на Њујорк, Област 51, Београд или било који велики или мали град на Земљи. Није прекинут телевизијски програм, нити су друштвене мреже подивљале јер је група астронома пријавила како НЛО објекат промиче поред Сатурна.

Ни на једном земаљском или орбиталном радио-телескопу, од свих оних који годинама скенирају небо нисмо добили било какву за нас људе смислену, а камоли експлицитну поруку типа: „Ћао тамо доле. Каква сте само разочаравајућа врста, а тако једна фина планета.“

Десило се нешто што је свакако технолошки интригантније и за лаике мање разумљиво. Прича је настала кад је у отвореној бази са више од милион научних радова, познатој као arXivs, 30. марта, објављена ревизија две недеље раније објављеног рада под насловом Discrete steps in dispersion measures of Fast Radio Bursts.

Вест о овом научном раду, дан касније, пренео је угледни, научнопопуларни часопис New Scientist. Текст насловљен Is this ET? Mystery of strange radio bursts from space, написала је ауторка Сара Сколс, специјализована за астрофизику и SETI теме. Након што је објављена, вест су пренели многи популарни научни и неки авангардни медији. 

Без сумње, узбуђење су осетили сви они који су се удубили у график приказан у овом раду (слика доле) и на њему открили једну нову, мистериозну правилност у радио-сигналима из дубоког свемира. Но, сасвим природно за научну заједницу, уз нормалну дозу скептицизма и обазривости, лавина интересовања нарастала је успорено.

С друге стране, будући да се цела вест састоји од уочене линеарности нечега што се у радио-астрономији назива мера дисперзије, велики медији нису прекинули програм, па чак ни пренели информацију пошто је сувише сложена да би могла брзо и тривијално да се процесуира. Упркос томе што би ова прича могла бити потенцијално запаљива или чак цивилизацијски битна.

Наиме, поменути научни рад наговештава како постоји могућност да имамо – сигнал ванземаљске цивилизације!

А порука коју смо добили, ако је којим случајем тако, гласи: 187,5.

ДЕСЕТ ЧУДНИХ РАДИО-СИГНАЛА

О чему је заправо реч? Радио-телескопи су од 2001. почели да бележе један необичан астрономски феномен који је досад остао необјашњен и који је назван Fast Radio Burst, односно FRB. Наиме, током последњих 15 година, забележили смо десет чудних радио-сигнала који трају свега милисекнду, а изузетно су снажни, толико да у том тренутку израче енергију коју би Сунце емитовало месец дана.

Ови FRB сигнали очигледно стижу са изузетно велике даљине, далеко изван наше галаксије Млечни пут, а то значи и да су до нас, ма како краткотрајни, изузетно дуго путовали, хиљадама или милионима година. За сада немамо расподелу одакле тачно ови сигнали долазе.

У раду са arXivs-а, који су објавили Мајкл Хипке са немачког Института за анализу података из Нојкирхен-Влуина, Вифред Домјенко са Института „Макс Планк“ и Џон Лернд са Универзитета Хаваји из Маоне, анализирано је свих десет до сада снимљених FRB-ова. На сличан начин на који се анализирају природни сигнали са пулсара, израчуната је поменута мера дисперзије, која иначе служи да се на основу ширења снопа по фреквенцијама, због проласка кроз космичку материју, одреди са ког растојања сноп стиже.

Анализа је у случају FRB-а открила нешто друго. Уочена је, потпуно неочекивано, линеарна правилност, тако да су мере дисперзије једнаке целобројном умношку броја 187,5. Вероватноћа да подаци дају тако чисту линеарну функцију коинциденцијом је врло мала, а ниво поверења у добијене податке је 99,95 одсто.

Ниједан познати природни објекат у дубоком свемиру не може да емитује радио-сигнале на такав начин да доведе до тога да мера дисперзије поштује такву правилност и следи целобројне умношке броја 187,5. Наиме, извор сигнала који стижу до Земље очигледно на неки начин „контролисано“ пушта сноп.

КО ГАСИ И ПАЛИ ЗВЕЗДЕ?

Добијени резултати, ако се покажу као тачни, могу да значе три ствари. Пре свега, врло је могуће да су FRB-ови сигнали људског порекла и да су емитовани са постојећих сателита, расходованих летелица или било какве друге канте коју је човек направио и заборавио у орбити, а која шаље понекад и тако јак сигнал. Ма како мало вероватно да 15 година није пронађен такав извор, аутори поменутог рада су углавном разматрали ову могућност.

Друга могућност је да FRB-ови представљају један сасвим нови астрономски феномен, који се не може тек тако објаснити оним што данас знамо о природним радио-изворима. Већ та околност је сама по себи изузетно узбудљива.

Трећа опција је да смо ухватили сигнал изузетно напредне цивилизације која има тако моћне радио-изворе, да намерно или случајно „пали и гаси“ неку звезду како би јаким радио-сигналом у други део свемира послала поруку 187,5. Према донекле спекулативној теорији Николаја Кардашева, то би значило да је реч о цивилизацији која је тип 2, будући да у тип 1 спадају цивилизације попут наше, које користе свакојаке, мале изворе зрачења, у тип 2 оне које контролишу звезде, док су тип 3 цивилизације које емитују сигнале помоћу галаксија.

Како год, ако је FRB сигнал на Земљу заиста послала ванземаљска интелигенција, то се десило много давно и на огромном, вангалактичком растојању.  То значи и да је реч о цивилизацији која је технолошки, а вероватно и на сваки други начин далеко, далеко напреднија од наше, о свету бића која управљају звездама.

У нашем свету, овде доле, следи доба у коме ће FRB подаци бити још много пута анализирани, тумачени и преиспитивани, како од научника тако и од медија, теоретичара завера, љубитеља НЛО-а и свих других. И шта год на крају буде био одговор, FRB сигнали су број 187,5 не само носили кроз дубоки свемир, него сада заувек увели и у људску историју. 

ПОРУКА 187,5

Истражите више…

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви