Ђорђе Петровић

Темат Елемената 39 посвећен је дугој историји будућности. Иако је будућност је нешто што нас тек чека, разматрање оног што ће нам она донети има дугу и веома занимљиву историју. Зимско издање Елемената доноси вам и приче о дигиталним близанцима и дигиталној бесмртности, облицима облика и музици кроз призму еволуције.
Темат 38. броја бави се проблемом одлучивања – од алтруизма и сарадње, преко доношења одлука у политици и медицини, па све до система за аутоматизовано одлучивање. У Елементима 38 читајте још о месечевом путу свиле, страху од губитка сигнала на телефону и животињским и биљним мотивима на београдским фасадама.
Темат 37. броја Елемената посвећен је биотехнологијама – шта су оне и какве ризике носе са собом, какве су раширене представе о њима у јавности и популарној култури. Летње издања Елемената доноси вам приче о првом бебећем језичком моделу за АИ, „мудрости мноштва“, сиренама и начинима на које нас хорор филмови плаше.
„Морате имати храбрости да следите своје мисли где год да вас одведу, чак и ако је то место на које се људи из вашег окружења не би усудили да оду или где би вас, због тога што сте тамо отишли, сматрали лошом особом“
„Мислим да је један од наших највећих проблема у савременом добу то што не можемо да дефинишемо те нове врсте контроле, нове врсте експлоатације, нове радне односе који се успостављају. И моје мапе управо о томе говоре, са више или мање успеха“
„Насупрот данашњем времену које нас, како симболички тако и физички, гуши, притиска нам груди, отежава нам говор и дисање, мајчина душица представља природни лек који је важан део нашег културног наслеђа“
„Мој рад представља једну врсту компромиса: он користи савремену технологију како би представио нешто што се не може видети голим оком и помаже нам да разумемо невероватне способности биљака. Он је израз наде да ће нас у будућности технологија спајати са природом, а не раздвајати од ње“
Фестивал Арс Електроника и овог септембра одушевио је посетиоце својим програмом и садржајима, надмашивши очекивања и оборивши досадашње рекорде у посећености. Међу учесницима, као и претходних година, били су представници Центра за промоцију науке
Група уметника и истраживача са естонског Универзитета у Талину боравила је, од 1. до 12. јула, у Београду и том приликом радила на уметничком пројекту који се бави питањем како убрзана дигитализација утиче на старију популацију
Уметност увек проналази начине да прошири своје поље деловања, да прихвати и присвоји нове технологије. Међутим, да ли ствари данас стоје другачије? Постоји ли заиста конкуренција између човека и машине?
„Трудимо се да следимо парадигму биокомпјутинга, која би требало да нам помогне да схватимо како можемо да употребимо биолошке процесе у информационим технологијама“
Темат 36. броја Елемената бави се оним што су Аристотел и Платон сматрали основним полазиштем филозофије и науке – чуђењем. У новом броју откријте још како именовати безимену болест, чему су се смејали Римљани, шта је аутентичност у ери вештачке интелигенције и како је текла људска потрага за егзопланетама.
„Проглашење Парка тамног неба на Видојевици био би заиста велики корак за третирање светлосног загађења и промоцију астрономског наслеђа у нашој земљи“
„Кад су направљени први транзистори, нико није ни слутио куда ће нас све то одвести. Испоставило се да ова технологија има потенцијал да се мења и унапређује, и да може веома далеко да нас одведе – све до данашњих рачунара“
Темат 35. броја Елемената посвећен је научним открићима која су овенчана Нобеловим наградама за медицину и хемију за 2023. годину – РНК технологији, односно квантним тачкама. У новом броју откријте још како се родио свемирски телескоп, како се гласало у средњем веку, због чега су људи склони да себе и своје моралне квалитете гледају кроз ружичасте наочаре и коју уметничку страст је имао изумитељ Морзеове азбуке.
„Развој и примена транзистора поставили су темеље за нови и динамичан напредак свих области електротехнике и рачунарства, које се данас изучавају на Електротехничком факултету. Дигитална трансформација кроз коју пролази данашње друштво не би била могућа без овог проналаска“
Темат 34. издања часописа Елементи посвећен је спекулативној фармацији, односно чудесним лековима и психоактивним супстанцама из популарних дела научне фантастике (књижевност, филмови, серије, стрип). Аутори текстова у темату, Павле Зелић и др Срђа Јанковић, испитују дубље значење ових фиктивних медикамената и могућности да они једног дана постану реалност. У јесењем броју Елемената сазнајте више о романтичним еволуцијама, нимало слаткој историји шећера и занимљивој историји будилника, шта нам наука каже о знојењу, као и о бројним другим причама из света науке.
„Главна карактеристика која суперћелијску олују разликује од обичне јесте ротационо вертикално кретање ваздуха, односно спирално подизање ваздуха навише, које омогућава да се већа количина влаге из околине ефикасније 'увуче' у сам облак. А чим има више влаге у облаку, значи да ће он бити интензивнији, да ће дуже трајати и да ће моћи да пређе већу раздаљину“
Темат 33. броја часописа Елементи посвећен је 70. годишњици једног од најзначајнијих достигнућа у историји науке – открићу структуре ДНК. Кроз текстове др Срђе Јанковића и Павла Зелића представљена су најновија достигнућа у истраживању ДНК, ретроспектива кључних тренутака који су довели до овог револуционарног открића, као и шира перцепција једне од главних симболичких икона науке. У Елементима 33 откријте још зашто је зелена боја науке, шта је задатак новог европског телескопа "Еуклид",  да ли је боља разноликост од способности, како се оријентишемо, зашто науци требају демони и каква је морална одговорност вештачке интелигенције.
„Стеги на грчком значи кров или уточиште, тако да смо се при његовој изградњи водили идејом да уметност и уметници добију уточиште, да се креира место у којем ће, и физички и концептуално, уметност моћи да цвета“, каже о Оназис Стеги културном центру др Продромос Цијавос, један од челних људи ове институције