Разговарао: Ђорђе Петровић
Да ли сте знали да је Србија пре две године постала светски шампион у плогингу? Ако нисте, вероватно се питате шта је то уопште плогинг.
Реч је о спортској дисциплини која комбинује трчање или брзо ходање са сакупљањем отпада. Настала је пре десетак година у Шведској, када је трејл тркач Ерик Алстром, заједно са супругом, почео да сакупља смеће током трчања планинским стазама. Назвали су је плогинг, спојивши шведски израз plocka upp, што значи покупити, и енглеску реч џогинг. Од тада се овај спортски тренд проширио широм света и, према неким проценама, данас има око два милиона поклоника.
Међу њима је и Милош Станојевић, трејл тркач и еколошки активиста. Оснивач је удружења Plogging Serbia, које организује различите догађаје и активности посвећене плогингу, а води и Инстаграм страницу Trail Cleaner, путем које промовише одговоран однос према животној средини и мотивише друге да му се придруже у трчању и прикупљању смећа. На Светском првенству у плогингу, одржаном 2024. године у Италији, освојио је златну медаљу и титулу светског шампиона, уневши кроз циљ више од 80 килограма отпада.
Почетком јуна додељено му је специјално признање „Зелени лист“ за допринос заштити животне средине кроз спорт. То је био повод да у просторијама Центра за промоцију науке разговарамо о његовом еколошком, али и спортском раду.
Како сте почели да се бавите плогингом?
Од малена сам проводио много времена у природи, тако сам васпитан и тако сам и заволео природу. Родитељи су нас често водили на излете, а такође сам уживао да са свог прозора на четвртом спрату једног земунског солитера двогледом посматрам птице док прелећу Велико ратно острво. Моја мајка је била убеђена да ћу постати природњак, али сам ипак завршио у корпоративном свету, где сам провео 25 година на руководећим функцијама. Временом сам схватио да то није оно што ме истински одређује. У професионалној каријери задржао сам се у оквирима који ми пријају, али сам се на крају ипак вратио себи и природи.
Данас сам трејл клинер (енгл. trail cleaner), односно чистач стаза. Истоимени инстаграм профил званично сам покренуо 2021. године, али сам се сличним еколошким акцијама бавио и раније, чистећи реке из кајака, као и планинске руте током планинарења. Међутим, организовани плогинг у Србији почиње нешто касније, око 2023. године, када смо почели озбиљније да се бавимо тиме.
Како је дошло до оснивања удружења Plogging Serbia?
Plogging Serbia је спортско удружење, а поред њега имамо и удружења Fitcleaner и Plogging event. Захваљујући овим удружењима организујемо друштвене и корпоративне догађаје, тим билдинге, као и едукативне програме, пре свега за децу. Желели смо да кроз спортски сегмент представимо плогинг широј јавности. Међутим, важно је напоменути да плогинг није спорт у ужем смислу речи, већ дисциплина, стога тесно сарађујемо са Савезом за рекреацију и фитнес Србије.
Највећи ветар у леђа добили смо 2023. године, када смо се квалификовали за Светско првенство у плогингу и на њему освојили пето место у генералном пласману. Уз то смо освојили прво место и Специјалну награду у категорији сакупљања електронског отпада, што је посебно важно јер је реч о отпаду највеће рециклажне вредности.
Већ 2024. године постали смо светски шампиони у генералном пласману. Поред моје златне медаље, Слободан Смиљанић Fitcleaner освојио је друго место, Катарина Кузман била је вицешампионка у женској конкуренцији, а Наталија Чакаревић освојила је специјалну награду за сакупљање електронског отпада. Без лажне скромности, могу да кажем да је Плогинг Србија данас веома препознатљив бренд у свету плогинга, на европском али и светском нивоу.
Можете ли да нам опишете како изгледа Светско првенство у плогингу?
Важно је направити разлику између плогинга као активности и Светског првенства у плогингу. Свакодневним плогингом може да се бави практично свако – не морате ни да трчите, довољно је да брзо ходате. Ако сте успут до вртића покупили флашу и бацили је у канту, ви сте већ плогер. Ако сте извели пса у шетњу и покупили неколико комада отпада, такође сте плогер. Ако једном месечно током трчања сакупљате отпад, већ сте део те приче.
Светско првенство у плогингу је, међутим, екстремна спортска дисциплина. Такмичење траје шест сати и не сме да се заврши раније, јер се за сваки минут пре истека времена добијају казнени поени. За то време претрчите око 35 километара по планинском терену, уз око 1500 метара успона.
Такмичарима је задат реон од 30 квадратних километара. Ако напустите ту зону, дисквалификовани сте. На стази постоје контролни пунктови које морате да обиђете, а све време сакупљате отпад. Није, међутим, свеједно шта сакупљате. Потребно је да познајете рециклажну вредност различитих врста отпада, али и да имате оно што ми зовемо „плогерски њух“ – да процените где се налази највреднији отпад, а да при томе себе што мање физички оптеретите његовим ношењем.
Постоји још једно правило: не смете да користите никаква помагала. Отпад можете да причврстите за себе искључиво другим отпадом. На једном такмичењу пронашао сам комад жице којом сам за себе везао точак са фелном, како бих ослободио руке. На раменима и у кесама носио сам челичне плоче, остатке неке напуштене пољопривредне машине, акумулатор, микроталасну пећницу и други отпад. У циљ сам унео око 80 килограма, а све то морате да пренесете још стотинак метара након проласка кроз циљну линију.
Зато је Светско првенство изузетно физички захтевно, али истовремено тражи сналажљивост, добру процену и тактичко размишљање. Људи нас често питају да ли неко намерно разбаца отпад пре трке. Не – отпад је већ ту. Задатак плогера је да уме да га пронађе, односно да препозна места на којима ће га људи највероватније одложити уместо у контејнер.
Како плогинг утиче на тело у односу на обично трчање?
За разлику од класичног трчања, где је фокус на времену, резултату и темпу, код плогинга сте много растерећенији, јер трчите са неким вишим циљем. Не размишљате о томе да ли сте километар истрчали за четири или пет минута, већ уживате у активности и истовремено чините нешто корисно за природу.
С друге стране, плогинг је физички захтевнији од обичног трчања. Стално прекидате ритам – застанете, чучнете, направите искорак у страну, покупите отпад, па наставите да трчите. Тако током једне активности урадите стотине чучњева и искорака, уз непрестану промену темпа и оптерећења. Организам нема континуитет, већ се стално прилагођава новим покретима.
Поред тога, носите и отпад који сте сакупили. Свакоме бих препоручио да узме кесу од три килограма и прошета пет километара, па ће схватити да и само ношење представља озбиљан напор. Зато плогинг доноси вишеструку корист – и за тело и за главу.
Где завршава отпад који сакупите током акција трејл клининга?
То пре свега зависи од места где организујемо акције. У већим градовима трудимо се да отпад одмах раздвајамо – пластику, лименке, стакло и картон – како би што више материјала завршило у рециклажи.
Међутим, у планинским и руралним подручјима ситуација је знатно тежа. Тамо често не постоји организован систем за раздвајање отпада, па је наш примарни циљ да смеће уопште уклонимо из природе и одложимо га у контејнер.
Србија још нема довољно развијен систем управљања отпадом, иако су већ покренути пројекти уз подршку Министарства заштите животне средине, немачке развојне агенције GIZ и компанија попут Ball Packaging-а, који би требало да допринесу успостављању ефикаснијег система у наредним годинама.
Проблем није само еколошка свест, већ и инфраструктура. У многим мањим местима људи једноставно немају где да одложе отпад. Дешава се да контејнера нема у удаљеним насељима, па би становници морали да путују ближе центру како би га правилно одложили.
Илустративан је пример из Петровца на Млави. После једне акције чишћења питали смо мештанку где можемо да одложимо сакупљени отпад. Она нам је добронамерно рекла: „Шта ће вам контејнер? Ено вам мост, баците то у Млаву.“ Тај пример показује колико још има простора за подизање еколошке свести, али и за унапређење система управљања отпадом.
Зато је наш циљ увек исти – кад год можемо, отпад раздвајамо и шаљемо на рециклажу, а када то није могуће, најважније је да га уклонимо из природе и одложимо на место које је за то предвиђено.
Тркачи често кажу да трче како би разбистрили главу и ментално се растеретили. Ви, међутим, током трчања наилазите на смеће, а неретко се враћате на места која сте већ очистили и поново затичете отпад. Да ли то некад изазива фрустрацију и како се носите са тим?
Наравно да није пријатно када се вратите на место које сте већ очистили, а затекнете ново смеће. Али ако кренете са ставом: „Види шта је неко опет бацио“, онда сте промашили суштину. Плогинг не подразумева чишћење за другима на начин на који то чине надлежне службе. Није наш посао да празнимо канте нити можемо да очистимо цео свет.
Плогинг мења начин на који размишљамо о отпаду. Када једном почнете да сакупљате отпад, прво га више никада нећете сами бацити, а онда ћете почети и да размишљате како да га производите што мање – да понесете цегер у продавницу, избегнете непотребну пластику и промените неке свакодневне навике.
Плогинг је, заправо, изазов за ваш ментални склоп. Када уђете у природу и почнете да тражите отпад, фокус вам се потпуно мења. Не гледате више у телефон или компјутер, већ подижете поглед, посматрате простор око себе и покушавате да у зеленилу уочите, рецимо, зелену пластичну флашу. У том тренутку све друге мисли једноставно нестану.
Код нас постоји извесна стигма када је реч о добровољном сакупљању смећа, као да је то нешто недостојно човека. Како мотивишете људе да вам се придруже?
Пре свега личним примером. Ми смо људи који имају своје породице, послове и каријере, а ипак немамо никакав проблем да обучени ускочимо у Саву и извлачимо отпад из воде. Не осећамо срамоту, јер радимо нешто што је на корист свих нас.
Мислим да је важно ослободити се страха од тога шта ће други рећи. Ако се ви добро осећате и ако својим поступцима доприносите заједници, онда нема разлога да вас буде срамота. Напротив, управо тако можете да подстакнете и друге да вам се придруже.
Због тога смо покренули и Плогинг караван под слоганом „Корак по корак, крај по крај“. Идеја је да чистимо различите делове Београда, али и градове широм Србије – тамо где нас људи позову или где видимо да је помоћ потребна. Све информације о наредним акцијама могу да се пронађу на профилу Плогинг Србија, као и на нашим другим каналима, и свако је добродошао да нам се придружи.
Поред акција чишћења, велики део вашег рада чине и едукативне радионице за децу. Како изгледају ти програми и шта кроз њих настојите да пренесете најмлађима?
У претходних неколико година, уз подршку Општине Нови Београд, одржали смо више од 40 радионица у новобеоградским вртићима, у којима је учествовало преко 1700 деце.
Радионице организујемо у двориштима вртића. Донесемо кућни отпад који се иначе може рециклирати и распоредимо га по дворишту, а деци кажемо да су га ту разбацале неке неодговорне чике. Онда добију задатак да га сакупе и разврстају. Поделимо их у групе, а кроз мали полигон и игру уче како се отпад правилно одлаже у различите канте – за папир, пластику и лименке. Стакло не користимо из безбедносних разлога.
На тај начин им показујемо да је потребно уложити мало више труда него једноставно бацити омот од сладоледа на земљу, али и да је тај труд вредан. На крају сви буду награђени заслуженим медаљама од рециклираног дрвета, што им много значи.
Тренутно радимо на томе да сличан програм уведемо као пилот-пројекат и за ученике другог разреда основне школе. Идеално би било да деца о овим темама уче већ у предшколском узрасту, а затим да се тог знања поново подсете неколико година касније. Тако стварамо генерације младих људи који ће својим примером утицати и на родитеље. И то се већ дешава.
За крај, желим још да вас питам шта је, према вашем мишљењу, највећи изазов са којим се Србија суочава када је реч о управљању отпадом?
Потребно нам је системско решење. Данас поједине фабрике немају довољно домаћег рециклажног материјала, па га увозе, док се део рециклабилног отпада из Србије извози. Истовремено постоји опасност да, уместо да развијамо сопствену циркуларну економију, постанемо земља у коју ће стизати отпад за спаљивање.
Зато је важно да, поред подизања еколошке свести, развијамо и добар систем управљања отпадом. Појединац не може сам да промени систем, али може личним примером да укаже у ком правцу би он требало да се мења. То је један од главних циљева плогинга.