Синоћ је у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан панел под називом „Немој да ме прецрташ: AI у уметности“, у оквиру сада већ традиционалних окупљања AI под звездама. Пред пуним клубом, панелисти и панелисткиње су говорили о односу између вештачке интелигенције и уметности, пољу у којем она омогућава креативно изражавање кроз аутоматизацију репетитивних задатака и брзо генерисање визуелних радова, музике и дизајна. На тај начин, она широм отвара врата свима онима у другим неуметничким професијама. Међутим, ни овај однос не пролази без оштре критике и анализе, те се постављају нека од следећих питања: да ли се дела која ствара вештачка интелигенција могу заиста сматрати креативним или само имитирају људски унос. Наравно, отвара се и низ етичких питања, попут власништва над радовима које генерише вештачка интелигенција и замене људских послова у креативним областима.
Одговарајући на питање да ли се уметничка дела која ствара вештачка интелигенција могу сматрати креативним и довољно вредним да буду део музејских поставки, Иван Станић, кустос у Музеју науке и технике у Београду, каже да генеративна уметност пружа један облик креативности, али да се још увек не може називати уметничким делом:
„Коришћење само понуђеног AI софтвера за генерисање визуелног материјала драстично смањује утицај уметника на крајњи производ, а у исто време проширује улогу уметника чинећи сваког уметником. Већ постоје интернет портали који себе називају музејима генеративне уметности. Али, да би се нешто назвало уметничким „делом, по досадашњем поимању струке, потребна је временска дистанца и људско промишљање“.
Кустос Станић објашњава да данас велики број уметника користи доступне алатке вештачке интелигенције приликом стварања свог уметничког дела, али да уметници излазе из оквира таквих алатки јер они, просто, нису довољни. Када је реч о односу вештачке интелигенције и уметности у будућности, Станић каже:
„У наредним годинама развој генеративне уметности биће једино могућ у сарадњи уметника и AI, где ће AI обављати технички део посла док је задатак уметника да буде иновативан и креативан. AI може да буде драгоцена алатка за уметнике помажући им да буду ефикаснији, али улога уметника је незаобилазна ако желимо јединствено и ново уметничко дело. Ако уметник користи AI као алатку питање ауторства је неупитно, уметник ће увек бити власник.“
Дата научница Зоранка Десница је сагласна – на питање да ли вештачка интелигенција има потенцијала да побољша илустрације и анимације просечног корисника до нивоа где више није потребан професионалац у тој области, она објашњава да вештачка интелигенција може бити сјајан алат за дораду илустрација и анимација, али да је тешко да ће човек из тог уметничко-техничког процеса бити елиминисан.
„Вештачка интелигенција је математички модел који репродукује оно што је видео, значи врло мерљив процес. А како измерити налет инспирације, креативности и све оне унутрашње емоције које стварају сјајна, непоновљива дела? Када матемачки егзактно будемо могли да дефинишемо те појаве, можда постојање људског фактора у процесу буде угрожено“, објашњава Десница.
За Добривоја Лалета Ерића, руководиоца Сектора за међународну сарадњу у Центру за промоцију науке и координатора неколико пројеката који за циљ имају промоцију и повезивање науке и уметности, вештачка интелигенција је такође пре свега алат који у потпуности зависи од људи који га развијају, усмеравају и њиме управљају. Употреба вештачке интелигенције у уметности, науци и друштву је од огромног значаја, каже Ерић:
„У овом контексту, у нашем окружењу, свакако је најзначајнији рад новосадског уметника Владана Јолера који, у сарадњи са низом сарадника из читавог света, развија мапе података, трендова, невидљивих нити испод површине наше економске, политичке и технолошке реалности. Центар за промоцију науке се, у оквиру програма art+science, као и кроз неколико међународних пројеката, бавио оваквим темама, успостављајући оквир за критичко и креативно сагледавање вештачке интелигенције. Два издања art+science фестивала су 2020. и 2021. били у целости посвећени вештачкој интелигенцији, када смо изложили и два рада Владана Јолера.“
Током октобра је у Музеју науке и технике била отворена изложба Du bist wow, чији је кустос био Предраг Терзић, иначе и професор на Факултету за медије и комуникације. На изложби су били представљени уметнички радови настали уз употребу вештачке интелигенције, односно уметници су користили софтвере развијане на математичком департману Рударско-геолошког факултета на чијем је челу проф. Ранка Станковић. Професор Терзић каже да су технолошке иновације одувек имале своје место унутар уметности, те да вештачка интелигенција наставља такву праксу.
„Када говоримо о визуелизацији података, као процес превођења сложених информација у разумљиве графичке форме, такав поступак има корене још у ренесанси, када су научници попут Галилеја и Кеплера користили графове да би објаснили податке о планетарним кретањима. Касније је све само напредовало током 18. и 19. века, захваљујући научницима попут Вилијама Плејфера и Флоренс Најтингејл. Данас се уметницима омогућава да генеришу оригиналне инсталације, видео-радове које реимагинирају визуелну уметност у контексту података, што је и случај са већином радова на изложби Du bist wow“, каже професор Терзић.
Одговарајући на питање да ли се радови настали уз помоћ вештачке интелигенције могу сматрати једнако или и више креативним од дела која ствара човек, професор Терзић каже да је кључно прихватити да може да постоји суживот:
„Све је већ отишло сувише далеко, тако да сада имамо другачију реалност. Када говоримо о употреби неког од софтвера, Midjourney нам говори да нам отвара пут да креирамо уметност. Што јесте занимљив приступ јер се стварају дигитални креатори, што је нови назив и простор за деловање. А у свету се више води полемика око ауторских права и да ли је у реду да постоје одређена ограничења при коришћењу вештачке интелигенције. Хтео бих да кажем да се ми тренутно налазимо у Хокинговој реченици – Успех у стварању ефикасне вештачке интелигенције могао би да буде највећи догађај у историји наше цивилизације. Или најгори. А до тада нам преостаје једино да стварамо и да учинимо свет бољим местом за живот и даљи напредак.“
