CPN

Višedecenijski problem humanoidnih robota – gubljenje ravnoteže prilikom hodanja – rešeno je zahvaljujući srpskom naučniku

Konferencija „Sto godina sociologije u Srbiji“ biće održana 1. i 2. septembra na Avali

Zašto je DNK analiza najpouzdanija forenzička metoda? Kako se ona obavlja?

Zaintrigiran fenomenom munje, Franklin se 1752. godine potpuno posvetio tom pitanju – prodao je svu svoju dotadašnju imovinu, štampariju, almanah i časopis, kako bi se bavio eksperimentima

Do sada je u najrazličitijim delovima naše planete pronađeno na desetine hiljada meteorita. S obzirom na toliki broj i učestalost, ne čudi što nisu padali samo u pustinje i na planine već su udarali i u ljude i životinje

Robotizovana sonda Kjuriositi će u naredne dve godine istraživati površinu Crvene planete u potrazi za najvažnijim odgovorom koji ova planeta krije – ima li života na njoj?

Možda će predlog o istraživanju svemira iz radne sobe zvučati čudno, ali u umreženom svetu to više nije nemoguće. Saznajte kako

Koliko se bakteriološki razlikuju naši domovi? Krenimo na putovanje kroz pravu prašumu naših kuća, gde milioni bića žive zajedno sa nama

Teslina nagrada za stvaralaštvo mladih dodeljena elektroinženjeru Kosti Jovanoviću i kompozitorki Milici Đorđević

Pojam kontinent se koristi od 16. veka i nastao je od izraza terra continens, neprekidna zemlja, ali je tek Vegener sa idejom o Pangei objasnio kako su kontinenti nastali

Zašto ljudi donose nelogične odluke? Kako je tokom evolutivnog razvoja došlo do toga da ljudski mozak radije donosi odluke kojima opravdava svoje stavove?  

Olimpijske igre u antičkoj Grčkoj bile su deo jednog većeg, panhelenskog, religioznog ciklusa igara u koje spadaju i pitijske, nemejske i ihtijske igre

Da li nam zaista preti opasnost?

Kako je i zašto došlo do toga da se majmunoliki stvorovi tamo negde u Istočnoj Africi pretvore u ljude? Šta o tome, 150 godina nakon Darvina, kažu geni?

Radeći za IBM u Cirihu, fizičari Gerd Binig i Henrik Rorer konstruisali su skenirajući tunelski mikroskop koji je mogao da uveličava do nivoa atoma (0.01nm). Njihovo otkriće u velikoj meri doprinelo je razvoju nanotehnologije.

Prvi sisar kloniran je 1996. godine na institutu Roslin u Škotskoj, kad je posle niza pokušaja iz genetskog materijala šestogodišnje ovce nastala – Doli. Ova čuvena ovca usmrćena je 2003. pošto je bolovala od više teških bolesti.

Ljudski genetički materijal se nalazi u svakoj ćeliji, upakovan u 23 para hromozoma koje čine dva zamotana DNK molekula. Strukturu njihove dvostruke zavojnice otkrili su 1953. Džejms Votson i Frensis Krik.

Austrijski naučnik i sveštenik Gregor Mendel, otac moderne genetike, posle dugogodišnjeg ispitivanja biljke graška, svoja saznanja o procesu nasleđivanja od predaka pretočio je u ono što danas znamo kao Mendelove zakone o nasleđivanju.

Poznata po svega nekoliko skica i fotografija, prva beogradska i srpska termoelektrana imala je prilično nesrećnu sudbinu

Dvadeset godina pre nego što je napravljen prvi pametni telefon, grčki pronalazač osmislio je uređaj koji poseduje inteligenciju, procesira podatke i ujedno ima ekran