Da li nam zaista preti opasnost?
Tekst: Nikola Božić
Sjajna zvezda koja na Orionovom ramenu sija upečatljivim crvenim sjajem poznata je kao Betelgez. Mada samo jedna među milijardama drugih, baš ona je ponovo došla u žižu interesovanja, ne samo stručne već i šire javnosti. Najnovija istraživanja pokazuju da se tokom prethodne decenije skupila, što izaziva pravu lavinu medijskih reakcija.
O čemu je reč? Zvezda Betelgez se primiče kraju svog životnog puta i trenutno se nalazi u fazi crvenog superdžina. Veoma sjajna, naduvana zvezda, masivnija je od našeg Sunca dvadesetak puta. Toliko je velika da bi u našem Sunčevom sistemu i Jupiter bio unutar nje.
Ipak, ispostavlja se da se zapremina Betelgeza promenila. Zvezda se smanjila za oko 15 odsto od 1993. godine.
Uzrok ovome mogu biti dugoročne oscilacije ili, s druge strane, prvi znaci smrti zvezde.
Takođe, ovo može biti i posledica promene oblika njene površine usled rotacije.
Zapravo se ne zna kako se superdžinovi ponašaju na kraju svog života i pravi razlog za smanjenje Betelgeza nije poznat.
Možda je u pitanju neka lokalna nestabilnost, ili se zvezda sažima, ili otpušta masu u svemir.
Poznato je da površina Betelgeza osciluje ka spolja i unutra, koristeći energiju konvekcije materijala ispod površine (konvekcija je pojava prenošenja energije mešanjem, pri čemu toplija materija izlazi na površinu, hladi se, prenosi energiju i vraća se ka unutrašnjosti).
Do sada su utvrđene dve periode za ovakve pulsacije. Jedna se odigra jednom godišnje, a druga na svakih šest godina. Ova istraživanja ipak pokazuju da se zvezda progresivno smanjuje.
Svet u daljini
Betelgez je zvezda prekrivena velikim oblacima gasa i prašine, pa je veoma teško meriti njene dimenzije. Da bi se kroz ove oblake probili do same površine zvezde, naučnici su koristili infracrvene teleskope, osetljive na određene talasne dužine infracrvene svetlosti koja sa zvezde dolazi. Tokom ovih merenja utvrđeno je smanjenje poluprečnika Betelgeza.
S druge strane, može se ispostaviti da je promena veličine iluzija. Kompjuterske simulacije, naime, pokazuju da temperaturne razlike u ovoj vrsti zvezda mogu površinu zvezde učiniti izuzetno neravnom, što bi dovelo do toga da zvezda iz različitih uglova izgleda drugačije, sa drugačijim dimenzijama.
Ove simulacije pokazuju da zvezde u fazi crvenog superdžina ne izgledaju sferično, nego kao nepravilni krompir. Kako je period rotacije Betelgeza oko 18 godina ili malo više, možda upravo gledamo deo zvezde koji je uži nego ostatak.
Druga je mogućnost da se ovim merenjima ne meri sama površina zvezde, već pomenuti molekularni oblak u kojem se ona nalazi.
Astronomi iščekuju nova posmatranja u drugim delovima spektra i snimke bolje rezolucije, kako bi mogli da daju odgovor na pitanje šta se dešava na Betelgezu.
