Анализом древног ДНК, група научника открила је да је прелазак наших предака на седелачки начин живота довео до појаве салмонеле код људи

Истраживање које спроводе научници са Пољопривредног и Физичког факултета Универзитета у Београду наишло је на велико интересовање пољопривредника у нашој земљи, а крајњи циљ је да систем за дугорочне агрометеоролошке прогнозе времена постане оперативан и што пре почне да пружа корисне податке свим заинтересованим произвођачима

Пљусак воде који се кристализује у лед. Магнетизам. Звучни талас који се ломи на површини воде. Гљиве које избијају из шумског тла. Бића из морских дубина. Блистава муња која сече небеску тмину. Птичје перо на ветру. Бесконачност времена и простора и хармонија васцелог живота и универзума. Научни феномени и природни процеси или модне креације? За Ајрис ван Херпен, одговор је: и једно и друго

У изради малтера за конзервацију истраживачи се труде да, као и Римљани некад, користе локалне материјале и сировине, а предложени дизајн малтера требало би да допринесе смањењу скоро искључиве употребе цементног малтера приликом конзервације у Србији

На киосцима и у књижарама је нови, 25. број часописа Елементи!

Темат Елемената 25 бави се односом науке и друштва, нарочито у светлу данашњих огромних изазова са којима се суочава читав свет, какви су, пре свега, пандемија коронавируса и њој пратећа пандемија нетачних информација – инфодемија. У овом броју Елемената сазнајте још у чему је тајна чврстоће римског малтера, да ли су људи рационални, чему су служили кипуи старих Инка, како су изгледале представе небеских тела кроз историју и где престаје мода, а почиње наука (и обрнуто).   

Летњи Дечји научни камп (ДНК) траје од 2. до 13. августа, а нове научне авантуре одвијаће се онлајн и уживо

Карол Бефа, свестрани композитор и пијаниста, који се још опробао и у математици, глуми и новинарству, недавно је гостовао у Београду, у оквиру манифестације Мај месец математике. Дан након премијере његове књиге и концерта у пуном Коларцу, разговарали смо о математици, музици, политици и чудесним путевима који стоје иза кулиса стваралаштва

„До пандемије Ковида-19 научници су често били маргинализовани, а јавно занимање за нашу струку није било велико. Мислим да су се сада ствари промениле“, речи су др Милице Радишић, која је заједно са још петоро српских истраживача са Станфордове листе, поводом Дана науке, за нови Елементаријум говорила о свом раду и односу науке и друштва

Центар за промоцију науке и ове године на свечани, али и забаван начин обележава национални Дан науке, 10. јул, уз представљање редизајнирог портала Елементаријум

Феномен је добио име по стоичком филозофу Сенеки зато што га је овај, у писму свом пријатељу, први пут формулисао, приметивши да је „раст многих ствари спор, али је зато њихова пропаст брза“. Примењено на комплексан систем какав је цивилизација, то значи да је њен развој постепен и спор до једног момента, али да, када се дође до тзв. Сенекине литице, следе неповратно сурвавање и убрзан колапс – често изненадан и сасвим неочекиван

Петог јуна 2021. навршило се тачно 40 година од када је описано првих пет случајева пацијената оболелих од сиде. Тим поводом, нови Елементи доносе темат „Поуке пандемије ХИВ-а“ о једној од најразорнијих пандемија модерног доба која нас, иако је веома специфична, може научити много чему што је и те како примењиво и у одговору на данашњу пандемију Ковид-19. Овај број бавио се и проблемом сујеверја, односом IQ-а и интелигенције, будућности гитаре у измењеним климатским условима, рестартом паметних супруга и другим занимљивим темама.

Клима и људски животи данас су до те мере повезани да их више није могуће посматрати одвојено. Темат 22. издања часописа, кроз пет занимљивих текстова расветљава загонетни однос климатских и друштвених промена кроз историју. Овај број Елемената доноси вам ексклузивни интервју са Роузмери Саливан, једним од најбољих биографа на енглеском језику, као и приче о значају статистичке писмености, патолошком алтруизму, међупланетарним мигрантима и један сасвим необичан есеј у славу ходања.

Темат 21. броја доноси низ узбудљивих текстова који из различитих углова расветљавају тему која више од годину дана заокупља све. Кроз шест интересантних и информативних чланака, угледни истраживачи и научни новинари осврнули су се на многе важне теме у вези са пандемијом попут загонетне еволуције вируса SARS-CoV-2, моделовања података о броју заражених и преминулих, менталног здравља лекара и грађана, моралних изазова са којима се суочавају лекари и доносиоци одлука, али и на пандемијске филмске наративе у класичним и савременим кинематографским остварењима.

Овај број Елемената доноси вам ексклузивни интервју са славним америчким физичарем Беријем Беришом, добитником Нобелове награде за 2017. годину. Поред овог разговора са нобеловцем, Елементи 19 доносе вам и интервју са Тадашијем Токиедом, харизматичним математичарем са Универзитета Станфорд, који је сакупио, изумео и анализирао више стотина „математичких играчака“. У овом броју сазнајте више о језику Француске револуције, чудесном свету халуцинација, машинама за демократију, гимицима и историји временске прогнозе.

Тема овог броја је, веровали или не, оговарање! У тексту Игора Живановића о феномену оговарања откријте како је и зашто еволуирало и настало, да ли је морално оправдано и друштвено прихватљиво, зашто се погрешно верује да жене чешће оговарају, и због чега оговарање често може да буде веома корисно. Елементи 19 доносе вам и приче о фармама тела, улози математике у Борхесовом стваралаштву, роботима и гласању, човековом односу према леду и отварају бројне занимљиве теме.

Јесењи, осамнаести број Елемената доноси насловну причу Марка Крстића, Од ватре до ЛЕД-а, која на занимљив начин говори о прошлости и будућности науке о светлости. Темат одговара и на питања да ли, у свету у којем свакодневно ничу небодери, имамо право на светлост, и да ли, у том истом свету у коме природног мрака готово и нема, имамо право на ноћ? Овај број бави се и понашањем машина, мржњом у сајбер свету, односом поезије и медицине и многим другим занимљивим темама.

У среду, 16. јуна, Центар за промоцију науке организовао је онлајн трибину „Поуке пандемије ХИВ-а“, а учесници трибине били су имунолог др Срђа Јанковић из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој и психијатар др Дамир Хуремовић из Универзитетске болнице Норт Шор (САД)

У четвртак, 17. јуна, са почетком у 17 часова, у Народној библиотеци Бечеј, у склопу манифестације „Недеља џентлмена“, биће одржана промоција новог издања Центра за промоцију науке