Разговарала: Анђела Јеринић
Идеја је да истраживање понуди дубљи увид у факторе који утичу на одлуке становништва да остану на селу, узимајући у обзир економске, социјалне и културне аспекте. Истраживање се бави и утврђивањем просторних карактеристика руралних средина, истицањем њихових предности за живот, али и изазовима са којима се сеоско становништво суочава. Пројекат се реализује на територији Шумадије и Западне Србије у сарадњи са Географским институтом „Јован Цвијић“ САНУ, у оквиру првог Јавног позива за пројекте грађанских научних истраживања који је 2023. године расписао Центар за промоцију науке. На пројекту учествује још шест локалних партнера и то су: Удружење жена „Сачувајмо село“ из Прибоја, Сеоски туризам Србије из Љига, Клуб Арс нова из Ваљева, Планинарски клуб „Тара“ из Бајине Баште, Центар за унапређење туристичке привреде Terra из Ужицa и Центар за културу „Вук Караџић“ из Лознице.
Шта вас је подстакло да покренете овај пројекат?
Марија Дробњаковић: Већина пројеката која је до сада рађена на нашем подручју фокусирана је на урбани простор, а мање на рурални. Када говоримо о руралном простору, углавном се говори о нечему што је назадно, напуштено и неразвијено и ми смо овим пројектом хтели да изменимо тај угао гледања. У свету још постоји јасна дихотомија између руралног и урбаног, међутим, почетком 21. века долази до преокрета и људи који су остали на селу не посматрају се више на негативан начин. Ипак, на нашим просторима је и даље присутна негативна перцепција живота на селу. Ми овим истраживањем желимо да скренемо пажњу на те људе и да сагледамо тај проблем из угла обичног сељака који се не бави само пољопривредом, већ и другим афирмативним начинима приређивања. Идеја која нас је подстакла да покренемо овај пројекат је истраживање намере због које људи остају да живе на селу. У међувремену смо схватили да рурални простори захтевају сензитивнију стратегију за развој. За ово истраживање је потребан приступ који испитује особине руралних простора на којима људи остају, као и социоекономске карактеристике сељака. Социоекономске карактеристике подразумевају, између осталог, узраст, ниво образовања, занимање, осећај припадности који људи имају према месту у ком живе и повезаност тих људи са родбином и пријатељима која је у тој локалној заједници настањена. То је оно што нас интересује, уз испитивање интенција за мигрирањем. Та три сегмента ћемо посматрати и укрштати међусобно како бисмо добили одговоре.
Како изгледа истраживање на пројекту и на који начин су грађани укључени у истраживање?
Марија Дробњаковић: Пројекат ће се одвијати у четири фазе, а грађани ће бити укључени у готово сваки сегмент истраживања. Прва фаза истраживања тиче се методологије и у њој учествују научници. У овој фази се анализира национално и међународно искуство у вези са останком становништва на селу. Потом следе прикупљање и анализа података, на основу којих се бирају даљи правци истраживања. Наредни корак је одабир студија случаја, у који су укључени грађани. Научни тим ће прво направити селекцију студија случаја за које сматра да су добре, а грађани ће потом проценити да ли су оне заиста релевантне. Мишљење локалног становништва је важно, јер подаци добијени научним истраживањем и подаци са терена могу да се не подударају. На пример, научни подаци могу показати да постоји велики број досељеника на село или да постоји позитивни природни прираштај, док теренски подаци могу приказати сасвим другачију слику. Грађани су зато важни, јер њих можемо да консултујемо и проверимо тачност података.
Локално становништво ће за потребе истраживања учествовати и у прављењу упитника. Идеја је да се направи анкетни упитник, и да представници локалних заједница, у сарадњи са локалним партнерима, одаберу грађане који ће спроводити анкету. Научници ће заједно са грађанима продискутовати питања из упитника, а она ће се потом прилагодити локалном контексту. План је да се током шест дводневних радионица консултујемо са грађанима о анкети. По завршетку анкетног истраживања, обрађују се подаци и извлаче одређене законитости. Потом, како бисмо упознали тип људи који живи на просторима које истражујемо и таргетирали инспиративне приче међу становништвом које живи на селу, потребно је у наредној фази истраживања урадити интервјуе. Идеја је да интервјуе са локалним становништвом обаве грађани и да се најзанимљивији становници уврсте у збирку афирмативних прича.
Циљ је да пројекат не буде завршен збирком прича, већ да се грађани из руралних места оснаже и схвате каква је њихова улога у промоцији сеоског начина живота. У току је израда веб-сајта на ком ће бити приказана збирка тих афирмативних прича. Веб-сајт треба да омогући међусобно повезивање људи који имају различита искуства о животу на селу. Збирка треба да постане видљива онлајн и да, по завршетку пројекта, рурално становништво може да је допуњује новим причама са села из различитих делова земље. На тај начин би овај пројекат наставио да живи и да се реализује и у другим деловима Србије, а не само у Шумадији и Западној Србији. Збирка прича би тако могла да промени негативно виђење сеоског начина живота.
Како се бирају грађани који ће учествовати у истраживању?
Марија Дробњаковић: Наши локални партнери мотивисаће грађане да се укључе у истраживање. Одабрали смо за локалну сарадњу партнере који су познати руралном становништву, како би се што већи број људи одазвао позиву да учествује у пројекту. Осим тога, наши партнери имају добар однос и са угледним људима и важним представницима локалне заједнице, који би такође позивали грађане да подрже пројектне активности. Планирано је да се грађани ангажују кроз дводневне радионице, које смо претходно поменули, односно да на тим радионицама буде представљен наш пројекат и да их кроз њих укључимо у процес истраживања. Такође, путем друштвених мрежа и локалних медија ћемо позивати становништво да учествује у пројекту.
Како ће бити видљиви резултати истраживања?
Милена Панић: Ми се бавимо искључиво науком, и увек, када смо радиле пројекте, питале смо се да ли смо довољно видљиве и интересантне или смо досадне научнице које увек имају исту причу. Ипак, овај пројекат се спроводи као грађанско истраживање и подразумева се да треба да буде научнопопуларан, односно да буде ван строгих научних граница. Концепт пројекта је такав да захтева комуникацију са широм јавношћу, па тако и резултати истраживања морају да буду видљиви на више канала. Вебсајт и друштвене мреже ћемо користити за промотивне активности, представљање резултата и приказивање афирмативних прича о људима са села. Ове приче ће бити постављене и на сајтове наших локалних партнера. Такође, наша обавеза је да резултате представимо и научној заједници, у међународним и домаћим часописима и на конференцијама. Планирали смо израду публикације на крају пројекта која ће бити научнопопуларног карактера и у којој ће бити представљени методологија и резултати истраживања. Публикација ће бити у електронској форми и моћи ће да је преузимају и користе научници, али и грађанство.
Марија Дробњаковић: Значајну улогу у повећавању видљивости резултата и активности пројекта имају локални партнери, јер њихова је обавеза да у локалним срединама, путем медија, друштвених мрежа и других комуникацијских канала деле резултате и активности у вези са пројектом. На крају пројекта резултати ће бити представљени на радионици у свакој од шест локалних средина у којима се спроводи истраживање и на којима ће бити присутно локално становништво, партнери и представници локалних заједница.
Које одговоре очекујете да ћете добити овим истраживањем?
Милена Панић: Ми се надамо да ћемо добити другачије резултате од свих до сада рађених истраживања на тему сеоског живота, зато што користимо другачији приступ.
Претпостављамо да ће резултати приказати нешто што до сада није примећено о руралним просторима у Србији и о људима који ту живе. Мислим да смо одшкринуле нова врата и нови поглед на руралне заједнице. Слика о сеоском животу се мења, посебно од пандемије корона вируса, одлазак на село представља атракцију, вид рекреације и бег од града. Такође, постепено се популаризује идеја да пресељење на село пружа боље могућности за живот. Миграције из града у село су појединачни случајеви, које желимо да испитамо у истраживању и откријемо разлоге за пресељења.
Очекујемо да ће нам подаци из истраживања приказати различите категорије руралних становника, као што су, на пример, они који су се тек доселили на село, они који су ту читав живот итд. Највећи изазов током истраживања ће нам бити како да разликујемо међусобно људе који остају на селу, односно да ли се ти људи баве само пољопривредом, да ли раде још неки додатни посао, или се баве туризмом.
Марија Дробњаковић: Желимо да сазнамо шта мотивише људе да остану на селу, интересује нас шта карактерише те просторе на којима они живе, а циљ нам је да сакупимо занимљиве приче о људима са села, које могу да инспиришу и друге да остану на руралним просторима. Идеја је да на крају пројекта направимо збирку афирмативних прича које ћемо се трудити да учинимо што видљивијим у јавности. Желимо да путем збирке повежемо људе који имају различита искуства и виђења сеоског живота, као и да представимо живот на селу у новом светлу, без стигматизације која га прати у Србији.
Улоге грађана у грађанским научним истраживањима
Грађанска научна истраживања (енгл. citizen science) представљају научноистраживачки партиципативни метод, који омогућује јавности да се укључи у процес истраживања, како би грађани који нису научници могли активно да доприносе науци користећи своје знање. За оваква истраживања нису важни радно искуство и ниво стручности, а грађани у њима могу да учествују на више нивоа, у зависности од својих интересовања, компетенција и расположивог времена. На основном нивоу, грађани могу да допринесу истраживању прикупљањем података путем анкета, запажања, анкетирања или мерења. Наредни степен ангажовања у грађанским истраживањима подразумева да грађани прођу обуку након које могу да прегледају, валидирају и анализирају податке заједно са истраживачима. Напредни ниво укључености у грађанску науку омогућава грађанима да осмишљавају истраживачка питања, методологију и исход пројекта и тако усмеравају истраживање.