У периоду од марта до септембра прошле године, ЦПН је са сарадницима на Ерасмус+ пројекту Carbon Act анализирао курикулуме и интервјуисао наставнике из шест европских држава: Белгије, Пољске, Шведске, Ирске, Португалије и Србије. Како би одговорили на питање да ли су климатске промене формално препознате у школском систему, истраживачи су анализирали наставне планове и програме. Уз то, 350 наставника основних и средњих школа попунило је упитнике о свом личном искуству у обради теме климатских промена на часовима.
Данијела Вучићевић, руководитељка пројекта и в.д. директора Центра за промоцију науке, каже да резултати истраживања показују да се ученици у овим земљама упознају са темама о клими у узрасту од 9 до 11 година. У припреми часова, наставници се првенствено ослањају на независне студије, научну литературу, али и на различите програме обуке, „наглашавајући своју посвећеност пољу које се брзо развија“.
„Резултати истраживања наставних планова, програма и курикулума су показали да се интеграција климатских промена у наставне планове и програме основних и средњих школа одвија разнолико. Док неке земље уводе ову тему директно на нивоу основне школе, друге иду суптилнијим путем тако што се прво фокусирају на сродне еколошке концепте.
У Србији, уобичајени предмети за образовање о климатским променама укључују географију, биологију, образовање за одрживи развој и примењене науке“, објашњава Вучићевић.
У истраживању је учествовало 113 наставника основних и средњих школа из Србије, а анализа курикулума изведена је претрагом јавно доступних наставних планова и програма за основну и средњу школу. Неке од кључних речи које су претраживане су „климатске промене“, „одрживи развој“, „екологија“ и сл.
„Резултати су показали да највећи број наставника основне школе (43%) почиње са учењем о климатским променама већ у петом разреду. Када је средња школа у питању, највећи број наставника уводи климатске промене у наставу већ у првом (57%) или другом (16%) разреду.
„Охрабрујe то што да наши наставници показују креативност и кроз постојећe наставне јединице увезују климатске промене којe неминовно обликују нашу садашњост, али и будућност“, рекла је Вучићевић.
Наставници такође често преузимају иницијативу да укључе ученике у еколошке теме кроз различите ваннаставне активности. Како ученици напредују у средњем образовању, иако „климатске промене“ остају донекле неухватљиве, сродни концепти су откривени у предметима као што су биологија, географија, хемија, физика и образовање за одрживи развој.
Један од главних циљева пројекта Carbon Act је интеграција теме климатских промена у школске програме у контексту достизања Циљева одрживог развоја Уједињених нација. Кроз три радне фазе − истраживање, пилотирање и имплементацију − пројекат ће покушати да обезбеди широко усвајање и интеграцију климатских промена у наставу, као и у стратешке оквире на нивоу школa.
Шта кажу наставници?
Када је у питању лично информисање наставника, највећи број њих наводи да се усавршавају читајући стручну литературу и научне часописе (65%), као и кроз сопствено акционо учење и истраживање (57%).
Наставници су такође наводили из којих предмета им је познато да се подучава о климатским промена. Предмети које су најчешће наводили су географија (87%), биологија (79%), хемија (45%), образовање за одрживи развој (42%) и примењене науке (30%). Климатске промене се процењују као најмање заступљена тема у веронауци (0%), историји (1%), и српском језику (1%).
Извештај анализе курикулума и истраживања са наставницима, као и примере до сада спроведених пројеката који су имплементирали климатске промене кроз наставу, можете прочитати овде.
Примери из праксе
Као и у осталим државама које су учествовале у истраживању, наставници из Србије такође показују ентузијазам за подучавање о климатским променама кроз пројектну наставу. Ипак, треба рећи да код нас значајан број наставника о климатским променама предаје традиционалним или пасивним путем кроз презентације или пуштањем филмова или видео-клипова.
„Оргaнизовала сам ученике да се поделе у групе и на часовима се праве да су учесници у ТВ емисијама дебатног типа. Један ученик је водитељ који позива госте (из локалне управе, активисте, грађане, државне службенике), постоји и публика, анкете, и обрађујемо неку тему која може бити локалног типа (загађење или утицај климатских промена на непосредно окружење) или од међународног значаја. Они сами два месеца припремају ову тему, уз консултације са мном“, рекла је наставница биологије у средњој школи.
„Ефекат стаклене баште на практичном примеру поставке слоја влажне земље у две затворене, пластичне, провидне кутије и по једним термометром у свакој кутији. Сваку кутију загрева електрична сијалица постављена изнад. Врши се праћење и бележење пораста температуре у свакој кутији на минут у наредних петнаест минута. Резултати се приказују табеларно и графички и дискутује се о линеарној зависности (порасту) температуре кроз време и ефекат на глобално загревање“, рекла је наставница хемије у основној школи.
Шта даље?
По резултатима овог истраживања може се приметити да, иако климатске промене нису приметне у школском плану и програму, наставници их свакако покривају у настави у значајном проценту. Поред тога, кроз примере се често може приметити да наставници не владају у потпуности климатском терминологијом, иако спроводе еколошке активности и развијају код ученика свест о одрживом развоју. Посебно се примећује врло мало учешће наставника друштвених предмета у овом пољу мада су климатске промене и друштвени проблем.
Овај резултат сугерише да је наставницима потребна подршка у виду наставних ресурса и смерница, посебно за наставнике друштвених предмета, који би им помогли да једноставније повежу школско градиво са климатским променама, с обзиром на то да и сами увиђају потребу да се о њима предаје.
Први корак ка пружању ове подршке је још један од резултата пројекта Carbon Act – онлајн курс о климатским променама за наставнике основних и средњих школа који ће се одржати током септембра и октобра 2024. године. Пријаве за курс су већ отворене, а на курс се можете пријавити овде. У оквиру пројекта биће развијени и наставни ресурси који ће бити јавно доступни на Scientix порталу.