Истражите 13 идеја које су промениле свет
Откриће структуре ДНК допринело је процвату молекуларне биологије и генетике, расветлило бројне феномене и помогло у лечењу хиљада опаких болести
Пре тачно 60 година, разумевање живог света, наслеђивања и рада организма се заувек променило. До овог пробоја је дошло након открића тродимензионалне структуре најпопуларнијег молекула данашњице – ДНК, односно дезоксирибонуклеинске киселине.
Френсис Крик и Џејмс Вотсон 1953. године објавили су у престижном научном часопису Nature („Природа“), на само једној страници, решење велике научне загонетке.
Они показују да се ДНК молекул, за коjи jе претходно Освалд Теодор Аверy доказао да представља складиште информациjа у свим биљним и животињским ћелиjама, најчешће налази у форми двоструког хеликса и то у тзв. Б-конформацији.
Свака база једног ланца се спарује само са једном базом наспрамног ланца и то: аденин увек са тимином (помоћу две водоничне везе), а гуанин са цитозином (помоћу три водоничне везе).
До овог открића дошли су захваљујући анализама снимака ДНК добијених дифракцијом рендгенских зрака, које су начинили Морис Вилкинс и Розалинд Френклин. Вотсон, Крик и Вилкинс поделили су Нобелову награду за медицину 1962. године.
ШУМА ЗНАЊА
У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.
Истражите више о идејама које су промениле свет.