Istražite 13 ideja koje su promenile svet
Otkriće strukture DNK doprinelo je procvatu molekularne biologije i genetike, rasvetlilo brojne fenomene i pomoglo u lečenju hiljada opakih bolesti
Pre tačno 60 godina, razumevanje živog sveta, nasleđivanja i rada organizma se zauvek promenilo. Do ovog proboja je došlo nakon otkrića trodimenzionalne strukture najpopularnijeg molekula današnjice – DNK, odnosno dezoksiribonukleinske kiseline.
Frensis Krik i Džejms Votson 1953. godine objavili su u prestižnom naučnom časopisu Nature („Priroda“), na samo jednoj stranici, rešenje velike naučne zagonetke.
Oni pokazuju da se DNK molekul, za koji je prethodno Osvald Teodor Avery dokazao da predstavlja skladište informacija u svim biljnim i životinjskim ćelijama, najčešće nalazi u formi dvostrukog heliksa i to u tzv. B-konformaciji.
Svaka baza jednog lanca se sparuje samo sa jednom bazom naspramnog lanca i to: adenin uvek sa timinom (pomoću dve vodonične veze), a guanin sa citozinom (pomoću tri vodonične veze).
Do ovog otkrića došli su zahvaljujući analizama snimaka DNK dobijenih difrakcijom rendgenskih zraka, koje su načinili Moris Vilkins i Rozalind Frenklin. Votson, Krik i Vilkins podelili su Nobelovu nagradu za medicinu 1962. godine.
ŠUMA ZNANJA
U okviru izložbe „Šuma znanja“ Centar za promociju nauke je predstavio trinaest naučnih ideja koje su promenile svet. Tekstove je pripremila grupa autora: S. Bubnjević, N. Grubač, M. Nikolić, D. Vejnović, A. Brajović, K. Vuković, T. Marković i B. Klobučar, a rezenzent je M. Ćirković.
Istražite više o idejama koje su promenile svet.