На новој ЦПН трибини, 11. марта, у Научном клубу, научници и новинари покушаће да расветле све популарне заблуде о вакцинацији

Текст: Борис Клобучар

Широм Сједињених Америчких Држава, у 2014. години, 539 особа је оболело од малих богиња, што је апсолутни рекорд у последњих 20 година. Само поређења ради, у претходних 7 година, укупан број случајева у овој земљи је 1300, подаци су Центра за сузбијање болести (Center for Disease Control and Prevention). 

Да се тренд наставља говоре и подаци из 2015. године из истог званичног извора, који кажу да је од 28. децембра претходне године до 8. фебруара ове, само у Калифорнији потврђено 110 случајева. Сличан закључак може се извући и за податке оболелих од великог кашља и заушки.

Али, само мало… Зар нису поменуте болести скоро па искорењене у модерном свету? Да, рекло би се да јесу. Највећим делом захваљујући вакцинисању као најефективнијем начину борбе против овако опасних зараза. Овај револуционарни метод стварања антитела, тако што се организам излаже безопасној количини мртвих или ослабљених нападача, спасао је милионе живота.

У последње време, међутим, широм света приметан је тренд губитка поверења у вакцине, што је, према истраживањима већ поменутог CDC и главни разлог повратка оваквих, скоро искорењених болести.

Кључни аргумент оног дела јавности који је против вакцинације деце, је наводно довођење у везу саме вакцине и појаве аутизма. Ово се првенствено односи на MMR вакцину, која штити од малих богиња, заушака и великог кашља. Први чланак који је промовисао ову идеју објављен је 1998. године од стране Ендруа Вејкфилда у медицинском часопису The Lancet.

Брзо је доказано да чланак није писан стручно, да је аутор прекршио велики број етичких правила као и да је било доказа о манипулацији инфомацијама. Читав текст је, услед провлачења кроз судске канале, повучен из јавности тек годинама касније. Сумња у друштву, коју је Вејкфилд посадио, је остала.

Иако данас постоји велики број научних радова рађених у институцијама попут Centers for Disease Control and Prevention, the American Academy of Pediatrics, the Institute of Medicine of the US National Academy of Sciences, британски National Health Service, и Cochrane Library, а који демантују повезаност било које вакцине са овом опаком болешћу, тренд неповерења у вакцине и даље узима све више маха.

Одбијање вакцинације не само да ставља у ризик оне који се не вакцинишу, већ и повећава шансе за обољење свих оних који из одређених здравствених разлога немају избор и не могу се вакцинисати.

Наравно, постоји још много разлога због којих родитељи одлучују да не желе вакцинацију за своје дете. Неки од њих су опредељење за такозвану „алтернативну медицину“, и „стварање антитела природним путем“, што само говори колико ширење и популаризација псеудонауке може бити погубно.

У доба када се мишљења (често потпуно нестручна) врло брзо могу раширити путем средстава комуникације, дезинформације и псеудонауке лако улазе у све поре друштва.

ЦПН Трибина

ЗАШТО ВАКЦИНА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ?

Научни клуб Центра за промоцију науке, Кнез Михаилова 5, други спрат

Среда, 11. март, 19 часова

Да ли су тачни подаци да су деца која не примају вакцине „здравија“? Како се неке скоро искорењене болести могу вратити? Да ли вакцине носе ризик од аутизма? Које су компликације могуће након вакцинације? Одговоре на ова и многа друга питања потражићемо на ЦПН трибини „Зашто вакцина нема алтернативу?“.

Учесници:

  • Лука Михајловић, биохемичар са Хемијског факултета Универзитета у Београду
  • Јасмина Лазић, мастер менаџмента у здравству и новинарка недељника „Време“
  • Прим др Предраг Кон, начелник jединице за имунизациjу, Центар за контролу и превенциjу болести, Градски завод за jавно здравље Београд

Модератор:

  • Слободан Бубњевић, уредник Kомуникација у Центру за промоцију науке
подели