Na novoj CPN tribini, 11. marta, u Naučnom klubu, naučnici i novinari pokušaće da rasvetle sve popularne zablude o vakcinaciji
Tekst: Boris Klobučar
Širom Sjedinjenih Američkih Država, u 2014. godini, 539 osoba je obolelo od malih boginja, što je apsolutni rekord u poslednjih 20 godina. Samo poređenja radi, u prethodnih 7 godina, ukupan broj slučajeva u ovoj zemlji je 1300, podaci su Centra za suzbijanje bolesti (Center for Disease Control and Prevention).
Da se trend nastavlja govore i podaci iz 2015. godine iz istog zvaničnog izvora, koji kažu da je od 28. decembra prethodne godine do 8. februara ove, samo u Kaliforniji potvrđeno 110 slučajeva. Sličan zaključak može se izvući i za podatke obolelih od velikog kašlja i zauški.
Ali, samo malo… Zar nisu pomenute bolesti skoro pa iskorenjene u modernom svetu? Da, reklo bi se da jesu. Najvećim delom zahvaljujući vakcinisanju kao najefektivnijem načinu borbe protiv ovako opasnih zaraza. Ovaj revolucionarni metod stvaranja antitela, tako što se organizam izlaže bezopasnoj količini mrtvih ili oslabljenih napadača, spasao je milione života.
U poslednje vreme, međutim, širom sveta primetan je trend gubitka poverenja u vakcine, što je, prema istraživanjima već pomenutog CDC i glavni razlog povratka ovakvih, skoro iskorenjenih bolesti.
Ključni argument onog dela javnosti koji je protiv vakcinacije dece, je navodno dovođenje u vezu same vakcine i pojave autizma. Ovo se prvenstveno odnosi na MMR vakcinu, koja štiti od malih boginja, zaušaka i velikog kašlja. Prvi članak koji je promovisao ovu ideju objavljen je 1998. godine od strane Endrua Vejkfilda u medicinskom časopisu The Lancet.
Brzo je dokazano da članak nije pisan stručno, da je autor prekršio veliki broj etičkih pravila kao i da je bilo dokaza o manipulaciji infomacijama. Čitav tekst je, usled provlačenja kroz sudske kanale, povučen iz javnosti tek godinama kasnije. Sumnja u društvu, koju je Vejkfild posadio, je ostala.
Iako danas postoji veliki broj naučnih radova rađenih u institucijama poput Centers for Disease Control and Prevention, the American Academy of Pediatrics, the Institute of Medicine of the US National Academy of Sciences, britanski National Health Service, i Cochrane Library, a koji demantuju povezanost bilo koje vakcine sa ovom opakom bolešću, trend nepoverenja u vakcine i dalje uzima sve više maha.
Odbijanje vakcinacije ne samo da stavlja u rizik one koji se ne vakcinišu, već i povećava šanse za oboljenje svih onih koji iz određenih zdravstvenih razloga nemaju izbor i ne mogu se vakcinisati.
Naravno, postoji još mnogo razloga zbog kojih roditelji odlučuju da ne žele vakcinaciju za svoje dete. Neki od njih su opredeljenje za takozvanu „alternativnu medicinu“, i „stvaranje antitela prirodnim putem“, što samo govori koliko širenje i popularizacija pseudonauke može biti pogubno.
U doba kada se mišljenja (često potpuno nestručna) vrlo brzo mogu raširiti putem sredstava komunikacije, dezinformacije i pseudonauke lako ulaze u sve pore društva.
CPN Tribina
ZAŠTO VAKCINA NEMA ALTERNATIVU?
Naučni klub Centra za promociju nauke, Knez Mihailova 5, drugi sprat
Sreda, 11. mart, 19 časova
Da li su tačni podaci da su deca koja ne primaju vakcine „zdravija“? Kako se neke skoro iskorenjene bolesti mogu vratiti? Da li vakcine nose rizik od autizma? Koje su komplikacije moguće nakon vakcinacije? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja potražićemo na CPN tribini „Zašto vakcina nema alternativu?“.
Učesnici:
- Luka Mihajlović, biohemičar sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
- Jasmina Lazić, master menadžmenta u zdravstvu i novinarka nedeljnika „Vreme“
- Prim dr Predrag Kon, načelnik jedinice za imunizaciju, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
Moderator:
- Slobodan Bubnjević, urednik Komunikacija u Centru za promociju nauke