Dok je neke robote na prvi pogled veoma teško razlikovati od čoveka, pojedini imitiraju ljude na sasvim neočekivan način
Ecce homo
Pontije Pilat
Mnogi naučnici, robotičari, ali i psiholozi, veruju da je jedan od najvažnijih uslova koji mora da se ispuni da bismo pustili robote da uđu u naš život, borave u našoj blizini i pomažu nam u kućnim poslovima – da liče na ljude što je više moguće. Dok je neke robote na prvi pogled veoma teško razlikovati od čoveka, pojedini imitiraju ljude na sasvim neočekivan način.
ECCEROBOT (Embodied Cognition in a Compliantly Engineered Robot) napravljen je tako da se kreće i reaguje na spoljni svet na isti način kao i čovek. Međutim, i njegov izgled je kopija čoveka. ECCEROBOT deluje pomalo zastrašujuće, sa telom koje kao da je ogoljeno, bez kože, a na njegovoj površini se jasno vide mišići, tetive i kosti, odnosno njihova verna imitacija izrađena od veštačkih materijala. ECCEROBOT je pravljen po ugledu na ljudsku anatomiju, i mada možda ne deluje tako, on je sličniji čoveku nego većina humanoida. Zbog tako neobičnog izgleda, ali i svojih specifičnih mogućnosti – na primer da se vrlo nežno rukuje sa čovekom – ECCEROBOT se poslednjih godina našao čak i na naslovnim stranama svetski poznatih magazina.
Zanimljivo je da je pravljen, jednim delom, upravo u Srbiji. Istraživačka grupa ETF Robotiks, koju čine studenti doktorskih, master i osnovnih studija Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod rukovodstvom profesora Veljka Potkonjaka, učestvovala je u evropskom FP7 projektu ECCEROBOT koji je za cilj imao stvaranje jedinstvenog antropomimetičkog robota. Elektrotehnički fakultet je tako postao partner značajnim evropskim akademskim institucijama: Univerzitetu u Saseksu, Tehničkom univerzitetu u Minhenu, Univerzitetu u Cirihu, kao i francuskoj kompaniji TRS. Oni su udruženim snagama radili na projektu ECCEROBOT, koji je još u toku.
ECCEROBOT je, inače, zamišljan kao kućni robot koji pomaže ljudima u dnevnim poslovima i koji ima sposobnost interakcije sa ljudima na način koji je sličan njima samima. Na razvoju ECCEROBOT-a će se raditi još najmanje čitavu deceniju. Za sada su napravljena tek dva primerka, a do serijske proizvodnje proći će još mnogo godina. Zadatak tima ETF Robotiks u ovom zajedničkom projektu je da razvija upravljanje humanoidnim robotom koji kopira ukupnu formu ljudskog tela i njegovih unutrašnjih struktura: kostiju, mišića, zglobova i tetiva. Da bi se napravili torzo, fleksibilna kičma, ruke i šake robota, korišćeni su razni materijali, kao što su termoplastični polimeri od kojih su napravljene kosti robota, dok elastična užad, kanapi i drugi mekani i fleksibilni materijali zamenjuju tetive i mišiće.
Naša istraživačka grupa već nekoliko godina bavi se istraživanjima u oblasti robotske dinamike, računarskih simulacija robotskih sistema, upravljanja i primene robota. Međutim, najveći izazov u konstruisanju ECCEROBOT-a, i ono po čemu se on razlikuje od većine ostalih humanoida, jeste što zglobove, kao i kod ljudi, pokreću „mišići“. Oni u sebi imaju motor i opruge (koje zamenjuju tetive) spojene za kosti. Da bi se kretanje robota kontrolisalo na odgovarajući način, potrebno je ispuniti vrlo komplikovan i sofisticiran zadatak: implementirati efikasnu i preciznu kontrolu sile koja pokreće delove tela. Jer, svaki, pa i najjednostavniji pokret čoveka uključuje pokrete velikog broja mišića i drugih delova organizma. Grupa ETF Robotiks posvetila se pravljenju samo jednog – po njima najvažnijeg – dela ECCEROBOT: ruke. Oni takođe razvijaju matematički model gornjeg dela tela antropomorfnog robota sa elastičnim zglobovima, ali rade i brojne druge važne poslove koji su deo razvoja ECCEROBOT-a.
KNJIGA O ROBOTIMA
U svetu danas ima više od 4.500.000 robota. Taj broj raste onako kako automati od čoveka preuzimaju sve više teških, neprijatnih ili opasnih poslova. Da li će u budućnosti svaka kuća imati svog robota? O ovom i drugim pitanjima saznajte u katalogu “Roboti” koji je CPN izdao povodom “Dana budućnosti”. Tekstove su priredili Marija Nikolić, Marija Vidić i Slobodan Bubnjević, a publikaciju je dizajnirao Jovan Mikonjić. Knjiga o robotima se može kupiti na Velikoj izložbi robota, u Galeriji Robne kuće “Beograd”, u Knez Mihailovoj 5, po ceni od samo 150 dinara.
Istražite više o Robotima.