Научне вести

Елементаријум доноси преглед најзначајнијих догађаја који су у 2012. години обележили свет науке
Или: шта са научним доколичарима (дргуи део)
Да ли Земљи прети нестанак?
На зимску равнодневицу, хладнокрвни према најавама о такозваном судњем дану, подсећамо се краја оних од којих је све почело
Или: шта са научним доколичарима (први део)
Ништа се, без сумње, неће догодити кад 21.12.2012. истекне велики циклус у календару Маја, али цивилизације се, на крају, ипак неизбежно руше
У другој у серији прича о великим ривалствима у науци, представљамо историјски сукоб између Николе Тесле и Томаса Едисона, који је остао забележен као чувени „Рат струја“
Шта је било пре Великог праска?
Да ли се живим могу сматрати и вештачке протоћелије ако процесирају енергију и репродукују се?
Како ради технологија која би једног дана на улице могла да нам донесе 100 одсто чисту енергију?
Замислите да имамо уређај са којим у сваком тренутку можемо да пратимо све замршене биохемиjске процесе у организму. И да са лакоћом откривамо шта му се спрема
Претварање пољопривредног отпада у гориво би захтевало разбиjање постоjаних молекула, као што су лигнин и целулоза, коjи су основни градивни блокови биљака
Устаљени силицијумски p-n спој какав се користи код данас најефикаснијих соларних ћелија достигао је горње теоријско ограничење од 33,7 одсто ефикасности. Међутим, то неће бити довољно
Угљеник улази у састав свега што је живо, односно свих органских молекула. Да ли се од њих могу направити и рачунари који ће бити моћни као живе ћелије?
Има ли ограничења за броj нуклеона коjи могу да се нађу заjедно и чине jедно атомско jезгро? Док хемичари откриваjу елементе са све већим и већим атомским броjем, поставља се питање докле ће то ићи.
Неки неурони у мозгу константно генеришу акциони потенцијал, фреквенцијом од 10 до 100 у секунди, други све време ћуте, а онда наједном постану хиперактивни.
Настанак одређеног фенотипа од датог генотипа зависи и од интеракциjе између гена и средине. Зато у различитом окружењу неће бити једнаки чак ни близанци са потпуно истим генима. Или ипак хоће?
 Позната материjа чини само 4,6 одсто масе универзума. Сва остала маса jе нешто што још не можемо да видимо, измеримо и објаснимо.
 Пре четири милијарде година, у примордијалној супи, обични неоргански молекули претварају се у живот. Како то поновити у лабораторији?
 Како је Ричард Бакминстер Фулер себе назвао заморчетом Б? Зашто без тога не можемо даље? И зашто нам треба више науке за менаџере?