Научне вести

Да ли дисање може да послужи као ”мини-терапија” у стресним ситуацијама?

У часопису Nature Reviews објављено је истраживање о томе како микроби могу утицати на лечење рака и токсичне последице лекова

Насина летелица Касини уочила је на малом, залеђеном Сатурновом месецу Енцелад, састојке неопходне за живот

Да ли заиста дијета ”гладовањем” може знатно продужити живот и омогућити здравију старост?

Отворена врата за будуће студенте, у суботу, 8. априла

Како објаснити разлике које постоје у схватању боја у различитим језицима?

Која је улога црно-белих пруга? Зашто их немају и друге животиње афричке саване, нити зебрини блиски рођаци?

Животиње које човек узгаја ове године унeћe више антибиотика од људи

О односу науке и уметности пише Драгана Илић, научна менторка домаћих уметника који реализују своје радове у оквиру Art & Science пројекта

Музика коју ствара америчка научница Грејс Лесли са MIT-ja производ је свих активности њеног тела сублимисаних у једну мелодију

„Констелације“ Ника Пејна, представа која се изводи у Атељеу 212, успева да нађе свој глас и да тријумфује у мору фикције инспирисане квантном механиком и људским изборима

На који начин ће научници оживети вунастог мамута. Због чега, и које су последице?

Новооткривеној врсти диносауруса, лимусаурусу, у пубертету су испадали зуби, а затим би му се развијао – кљун

Kористећи свој дневник, капетан Блај прича причу о томе како је изгубио брод Баунти

Преокрет у историји вакуумских цеви догодио се 2012. године када је Илон Маск представио свету идеју хиперлупа као новог вида транспорта будућности

Узбудила вас је јучерашња вест из НАСА о седам земљоликих планета? Колико бисте тек били узбуђени да сами откријете планету? 

У непосредном галактичком окружењу, на свега 40 светлосних година од Земље, НАСА открила седам земљоликих планета

У облацима отровних гасова, без адекватне заштите и одмора, одрасли и деца би и по 12 сати рукама износили руде ретких метала који су потом завршавали у – нашим мобилним телефонима

Како је тишина повезала шаховског генија Бобија Фишера и познатог композитора Џона Кејџа?

Први највиши правни акт у историји Србије, познат и као Сретењски устав, усвојен је 15. фебруара 1835.