Истражите 13 идеја које су промениле свет
Периодни систем је весник модерне науке
Током историjе, важан допринос формирању периодног система елемената дали су бројни научници, попут Боjла, Лавоазjеа и Њулендса. Предуслов за стварање периодног система било jе откриће нових супстанци. Мада су злато, сребро и бакар били познати jош од античких времена, тек jе откриће фосфора у 17. веку побудило питање о томе шта jе елемент, а шта ниjе.
Хемија се развијала тако да је до 1864. сваке године откриван у просеку један елемент годишње. Ипак, наjвише заслуга за коначану шему придаjемо чувеном руском хемичару Димитрију Мендељејеву (1834–1907), који је запазио да се основни хемијски елементи периодично понављају и направио прву таблицу елемената. Упражњена места су наговештавала откривање дотад непознатих супстанци.
Оно што jе некада могло бити описано постоjањем четири основна елемента у природи – ватром, водом, земљом и ваздухом – данас се посматра кроз редове и колоне толико специфичног и детаљног система, да су за његову примену и познавање потребне године школовања.
Сада знамо да jе периодни систем елемената табеларни приказ 118 хемиjских елемената, сложених по електронскоj конфигурациjи, атомском броjу и другим хемиjским своjствима.
ШУМА ЗНАЊА
У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.
Истражите више о идејама које су промениле свет.