Istražite 13 ideja koje su promenile svet
Periodni sistem je vesnik moderne nauke
Tokom istorije, važan doprinos formiranju periodnog sistema elemenata dali su brojni naučnici, poput Bojla, Lavoazjea i Njulendsa. Preduslov za stvaranje periodnog sistema bilo je otkriće novih supstanci. Mada su zlato, srebro i bakar bili poznati još od antičkih vremena, tek je otkriće fosfora u 17. veku pobudilo pitanje o tome šta je element, a šta nije.
Hemija se razvijala tako da je do 1864. svake godine otkrivan u proseku jedan element godišnje. Ipak, najviše zasluga za konačanu šemu pridajemo čuvenom ruskom hemičaru Dimitriju Mendeljejevu (1834–1907), koji je zapazio da se osnovni hemijski elementi periodično ponavljaju i napravio prvu tablicu elemenata. Upražnjena mesta su nagoveštavala otkrivanje dotad nepoznatih supstanci.
Ono što je nekada moglo biti opisano postojanjem četiri osnovna elementa u prirodi – vatrom, vodom, zemljom i vazduhom – danas se posmatra kroz redove i kolone toliko specifičnog i detaljnog sistema, da su za njegovu primenu i poznavanje potrebne godine školovanja.
Sada znamo da je periodni sistem elemenata tabelarni prikaz 118 hemijskih elemenata, složenih po elektronskoj konfiguraciji, atomskom broju i drugim hemijskim svojstvima.
ŠUMA ZNANJA
U okviru izložbe „Šuma znanja“ Centar za promociju nauke je predstavio trinaest naučnih ideja koje su promenile svet. Tekstove je pripremila grupa autora: S. Bubnjević, N. Grubač, M. Nikolić, D. Vejnović, A. Brajović, K. Vuković, T. Marković i B. Klobučar, a rezenzent je M. Ćirković.
Istražite više o idejama koje su promenile svet.