До какве је збрке довело испитивање унутрашњег уха у једној људској лобањи из Кине која је стара око 100.000 година?
Текст: Тијана Марковић
Поновним истраживањем једне људске лобање, сасвим обичне, али старе око 100.000 година, познати палеоантрополог Ерик Тринкаус нашао се пред занимљивим открићем. Наиме, запазио је изненађујућу чињеницу како је средње уво овог Homo sapiensa имало формацију попут оне за коју се сматрало да се јављала само код неандерталаца.
Реч је о фосилној лобањи која је пронађена седамдесетих година 20. века у северним деловима Кине и која је недвосмислено људска. Лобања је пронађена заједно са људским зубима и костима карактеристичним за источног човека.
Међутим, унутрашња конфигурација темпоралне кости указује на још нешто.
Често се у лобањи, у добро очуваним полукружним каналима унутрашњег лавиринта, налазе остаци течности која испуњава овај систем, заслужан за оријентацију и равнотежу човека.
Откако је деведесетих година прошлог века откривено присуство тог система у лобањама неандерталаца, његова специфична структура коришћена је као једна од карактеристика при раздвајању неандерталаца од Homo sapiensa, односно модерних људи.
Међутим, ова лобања, нађена у Кини као људска, поседује конфигурацију која је сврстава у – неандерталске.
Мада занимљиво откриће, које указује на то да је можда било контакта неандерталаца са источним старим људима у Кини, његове последице неће разјаснити много о пореклу и ишчезавању славних неандерталаца.
„Проучавања људске еволуције одувек су била изазов, а ова открића направила су их још изазовнијим“, каже Тринкаус, објашњавајући како се људско порекло у стварном свету „не може описати једноставним обрасцима“.
Његови налази су засновани на CT-mikro скенирању, а објављени су у Списима Националне академије науке САД.
Истражите друге текстове на тему људског порекла