Do kakve je zbrke dovelo ispitivanje unutrašnjeg uha u jednoj ljudskoj lobanji iz Kine koja je stara oko 100.000 godina?
Tekst: Tijana Marković
Ponovnim istraživanjem jedne ljudske lobanje, sasvim obične, ali stare oko 100.000 godina, poznati paleoantropolog Erik Trinkaus našao se pred zanimljivim otkrićem. Naime, zapazio je iznenađujuću činjenicu kako je srednje uvo ovog Homo sapiensa imalo formaciju poput one za koju se smatralo da se javljala samo kod neandertalaca.
Reč je o fosilnoj lobanji koja je pronađena sedamdesetih godina 20. veka u severnim delovima Kine i koja je nedvosmisleno ljudska. Lobanja je pronađena zajedno sa ljudskim zubima i kostima karakterističnim za istočnog čoveka.
Međutim, unutrašnja konfiguracija temporalne kosti ukazuje na još nešto.
Često se u lobanji, u dobro očuvanim polukružnim kanalima unutrašnjeg lavirinta, nalaze ostaci tečnosti koja ispunjava ovaj sistem, zaslužan za orijentaciju i ravnotežu čoveka.
Otkako je devedesetih godina prošlog veka otkriveno prisustvo tog sistema u lobanjama neandertalaca, njegova specifična struktura korišćena je kao jedna od karakteristika pri razdvajanju neandertalaca od Homo sapiensa, odnosno modernih ljudi.
Međutim, ova lobanja, nađena u Kini kao ljudska, poseduje konfiguraciju koja je svrstava u – neandertalske.
Mada zanimljivo otkriće, koje ukazuje na to da je možda bilo kontakta neandertalaca sa istočnim starim ljudima u Kini, njegove posledice neće razjasniti mnogo o poreklu i iščezavanju slavnih neandertalaca.
„Proučavanja ljudske evolucije oduvek su bila izazov, a ova otkrića napravila su ih još izazovnijim“, kaže Trinkaus, objašnjavajući kako se ljudsko poreklo u stvarnom svetu „ne može opisati jednostavnim obrascima“.
Njegovi nalazi su zasnovani na CT-mikro skeniranju, a objavljeni su u Spisima Nacionalne akademije nauke SAD.
Istražite druge tekstove na temu ljudskog porekla