Јупитеров месец, Европа, испод своје ледене коре чува велики, слани океан, за који научници сматрају да је „вероватно најбоље место за тражење живота у читавом Сунчевом систему“. Многи тврде да је тај океан једнако благонаклон и пријатан за живот као што је планета Земља. Ка Европи је у понедељак, 14. октобра, са НАСА Свемирског центра ,,Кенеди” одлетела Europa Clipper, највећа свемирска летелица НАСА направљена за потребе истраживања планета.

Europa Clipper на себи носи девет научних инструмената, а на Европу неће слетати, већ ће истраживати океан на даљину, у нади да ће пронаћи хемијска једињења која би подразумевала постојање живота. Уколико вода из тог океана пролази кроз канале у леду и долази до свемира у виду млаза, летелица би могла да директно детектује микроорганизме. 

„Ово није мисија која трага за животом [у свемиру]. Ми истражујемо настањивост овог месеца“, каже Роберт Папалардо, научник у НАСА Лабораторији за млазни погон (Jet Propulsion Laboratory), која управља мисијом. Папалардо, пак, додаје, да није искључено да ће пронаћи назнаке живота. 

Europa Clipper је, иначе, најскупља планетарна научна мисија НАСА још од мисије ка Сатурну крајем деведесетих година прошлог века. Укупни трошкови су око пет милијарди долара, што је својеврстан притисак на тим иза ове мисије да Clipper мора да функционише беспрекорно. Ипак, пут је далек, амбициозан и захтеван, те се мисија и сада суочава са великим неизвесностима, укључујући и питање да ли ће свемирска летелица заиста доћи до скривеног океана.

Иако забринути због великих трошкова, у НАСА верују да су потенцијалне награде заиста вредне ризика. Као што је мање-више познато, примарни циљ Агенције је деценијама било испитивање Марса, па лет на замрзнути океан далеко изван традиционалне зоне погодности Сунца представља корак напред у потрази за настањивим областима. Ако се открије да је Европа заиста погодна за живот, отвориће се нови хоризонти у потрази за ванземаљским животом у Сунчевом систему и шире. У том случају, „урадићемо нешто што никада пре нисмо урадили“, каже Маргарет Кивелсон, физичарка на Универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу, која се бави космичким истраживањима и чланица је тима мисије.

Галилејова Европа

Јупитеров месец Европу открио је давне 1610. године Галилео Галилеј, италијански астроном, уочивши је заједно са три друга велика месеца, користећи властити телескоп који је сам конструисао. Ово откриће је показало да Земља није центар универзума. Свет је први пут добио прилику да добро осмотри Галилеове месеце захваљујући НАСА сондама Pioneer 10 и Voyager 1 током седамдесетих година. Касније мисије, поготово оне почетком деведесетих, показале су да је Европа, ипак, посебна, и пребациле пуни фокус на њу. Тако је 1996. године магнетометар, постављен на летелицу Галилео, детектовао чудан сигнал са ње: док је Јупитерово магнетско поље пролазило кроз месец, изазвало је секундарно магнетско поље. Ова неочекивана магнетска реакција сугерисала је да Европа скрива материјал који може бити електрични проводник. Једино смислено објашњење било је постојање великог и највероватније сланог океана, пошто растворени јони повећавају проводљивост.

Маргарет Кивелсон, која је надгледала ову мисију, била је једнако шокирана као и њене колеге. Европа је мало мања од Земљиног месеца, и недовољно велика да задржи првобитну топлоту генерисану приликом формирања планете пре неколико милијарди година. Само с тим смањеним извором топлоте, данас би била чврста кора леда око металног језгра и стене. „Да сте ме питали шта сам очекивала да пронађем, сигурно не бих помислила да вам кажем да се надам да ћу пронаћи океан“, рекла је Кивелсон.

Уколико треба да одаберете месец који бисте истражили, Европа је одувек прва на списку, каже Кивелсон. Не само да је ближа Земљи и лакшe ју је „посетити“ од многих других, већ и докази сугеришу да њен океан може постојати чак 4,5 милијарди година дуже од Земљиних океана и вероватно од било ког другог океана у Сунчевом систему. Европа такође има довољно велике стене са радиоактивним једињењима која производе топлоту; та додатна топлота може помоћи у покретању динамичких геолошких процеса на морском дну, укључујући хидротермалне отворе. 

„Ако желите да пронађете живот у Сунчевом систему, Европа је место које желите да истражите“, каже Кејси Драјер, директорка политике свемирског програма у Planetary Society (Планетарно друштво), америчкој невладиној и непрофитној организацији која је укључена у истраживања и инжењерске пројекте у вези са астрономијом и планетарним наукама од свог оснивања 1980.

Ипак, стручњаци кажу и да је Европа прилично опасна, некада и теже приступачна због Јупитерових радијационих појасева, бескрајних бујица честица које његово магнетно поље усисава и убрзава до енергија које могу проћи кроз електронику летелице и уништити је. „То је најгоре окружење у Сунчевом систему“, каже директорка Лабораторије за млазни погон Лори Лешин. „Сваки пут када пролазимо поред Европе, то је као да нам грудни је кош снимљен 100.000 пута.“

Како ће Europa Clipper открити потенцијални океан? Наиме, магнетометар на летелици ће детектовати препознатљиво магнетно поље месеца, откривајући дубину океана испод ледене коре и његов салинитет. У међувремену, мерењем малих померања у путањи свемирске летелице око Европе, истраживачи ће мапирати месечево гравитационо поље и пратити како се оно мења током орбите око Јупитера. Та померања ће показати како Јупитерова снажна гравитација гњечи и тресе месец, и указаће на месечеву унутрашњу структуру – слојеве, димензије његовог језгра, плашта, океана и ледене коре.  Поред тога, много више се очекује и када Europa Clipper буде „отворила очи“, односно када њене камере – са резолуцијом пет пута бољом од Галилеових најбољих снимака – буду мапирале читав месец. Научници мисије очекују да ће пронаћи лед који се понаша као да је жив – меша се и чак еруптира.

Уколико се испостави да је Европа погодна за живот, или, још боље, ако се директно детектују знаци живота, имаћемо најмање две значајне последице. Прва је да ће прва следећа научна мисија имати за циљ да тај живот и пронађе, а друга је да би ова открића фундаментално променила дефиницију зоне настањивости око звезда. 

подели