Овогодишња добитница Нобелове награде је белоруска књижевница и новинарка Светлана Алексијевич
Текст: Љиљана Илић
Белоруска књижевница Светлана Алексијевич овогодишња је добитница Нобелове награде за књижевност. Мада као писац није позната нашој јавности, одлука Шведске краљевске академије није била велико изненађење за све оне који су на кладионицама и интернету пратили избор овогодишњег лауреата.
Нобелов комитет је своју одлуку саопштио на конференцији у Стокхолму, по традицији четвртог дана Нобелове недеље, описујући њено писање као „полифонијско, како споменик патњи и храбрости у наше доба“.
Мада се додељивање награде белоруској књижевници већ тумачи кроз политичку призму и односе са Русијом, Светлана Алексијевич је редак лауреат на пољу документарне прозе. Нажалост, а према подацима из базе Народне библиотеке Србије, код нас није превођена.
У Белорусији је изградила изузетно запажену каријеру новинарке и публицисткиње. Међутим, због свог ангажмана често је долазила у сукоб с властима. Дуго је живела у Италији, Француској и Немачкој, а у родну Белорусију – где су њене књиге биле забрањене – вратила се 2011. године.
Пратите Нобелову недељу 2015.
Светлана Алексијевич рођена је 31. маја 1948. у украјинском граду Ивано-Франкивску у белоруско-украјинској породици. Након што јој је отац завршио војну службу, преселила се у Белорусију, где су јој родитељи радили као наставници.
Привукла је пажњу критике својим стилом и новинарским извештајима из политички турбулентне Русије. Бавила се истраживачким новинарством, а међу најпозантијим књигама је њен опис рата у Авганистану који је Совјетски Савез водио осамдесетих година. Изузетно је запажена и њена књига о чернобиљској катастрофи.
Њене књиге помињу се као књижевна хроника емоционалне историје совјетске и постсовјетске личности. У циклусу „Гласови Утопије“, у коме је описала живот у Совјетском Савезу кроз перспективу појединца. Позната је и по роману „Рат нема женско лице“, базиран на причама жена које су учествовале у Другом светском рату.
Светлане Алексијевич је објавила и књиге „Дечаци од цинка: совјетски гласови из заборављеног рата“ (1992), „Зачаравање смрћу“ (1994), „Последњи сведоци: књига прича које нису за децу“ (20014) или „Половно време“ (2013).
Добитница је бројних међународних награда, између осталих Хередерове награде, као и Награде за европско разумевање у Лајпцигу.
Истражите више о Нобеловим наградама 2015.
Истражите више о Нобелу претходних година