Наши преци све до 20. века и времена сијалица и струје нису спавали као ми данас. Спавали су двократно
Текст: Марија Видић
Пре једног или два века људи су спавали двократно. Увече би се преобукли, ставили капицу на главу и угасили свећу. Одспавали би неколико сати, а онда би усред ноћи устали, упалили свећу и наредна два до три сата бавили су се неким мирнијим активностима. Читали су књиге, писали, пушили, молили се, разговарали… Када би завршили своје ноћне послиће, ондашњи људи би се опет вратили на још једну туру спавања до свитања. Њихова ноћ, заједно са овом паузом, трајала је око 12 сати.
Роџер Екирх, професор историје на Универзитету Вирџинија Тек, дошао је до овог открића анализирајући бројне записе као што су судска документа, дневници, књиге, нотеси, писма… Пронашао је више од 500 референци које потврђују тај обичај, а најчешће коришћени термини из литературе тог времена били су „први сан“ и „други сан“. Бројна су упутства с краја 15. века која описују како се треба молити између два спавања, а такав начин спавања помиње се од Хомерове Одисеје до списа модерних племена у Нигерији.
Екирх, који је о овоме објавио рад 2001. године, био је изненађен не само открићем двократног спавања него и његовом заступљеношћу. Наиме, двократно спавање је било уобичајено, толико да није било чудно отићи у посету комшијама усред ноћи. Обичај се, према Екирху, променио када су се појавиле улична и собна расвета, а кафане добиле на популарности.
Крег Кослофски у књизи Вечерње царство пише како је са увођењем уличног светла ноћ престала да се везује за криминал и отпаднике од друштва и постала је период за дружење и рад. Два спавања су тако до почетка 20. века постала траћење времена и тај обичај је потпуно заборављен.
Зимски сан
Но, идеја о два сна, испоставиће се, није толико необична и неприродна и има своје утемељење у науци. Психијатар Томас Вер са aмеричког националног института за ментално здравље спровео је студију о „фотопериодичности“, испитујући како дужина обданице утиче на период и дужину сна, нивое хормона и понашање човека. Своја сазнања преточио је у рад У краткој фотопериодици, људи су спавали двофазно, који је 1992. године објавио Journal of Sleep Research.
У Веровој студији која је трајала четири недеље учествовало је петнаест млађих мушкараца из околине Вашингтона којима је било ускраћено вештачко светло, налик временима пре струје и било какве технологије. Пребачени су са уобичајеног ритма живота 20. века где се будност одржава током 16 сати (што је просек за запосленог човека у току године), на скраћени дан са само десет сати обданице, што се дешава у току зиме. Они су сваке вечери током те четири недеље долазили у лабораторију где су проводили 14 сати у мраку, спавајући и опуштајући се што су више могли.
Свакодневно им је вађена крв да би се проверавали нивои хормона, мерена им је температура, посматрани су и пажљиво су бележени периоди када и колико спавају.
Медитација
Десила се веома занимљива ствар. У почетку су ови мушкарци спавали дуго, надокнађивали су сан који им је недостајао у бурном радном животу. Међутим, када су се навикли на нове услове, спавање је попримило занимљив шаблон: спавали су тек сат дуже него раније, али је спавање било расподељено у периоду од 12 сати. Спавали су најпре четири до пет сати дубоким сном, и исто толико пред јутро углавном у РЕМ фази.
Између та два спавања постојала је пауза од око једног или два сата. То време проводили су потпуно будни, али не преврћући се по кревету и покушавајући да се поново успавају. Били су потпуно мирни и опуштени, а мождане активности показале су стање слично оном у медитацији. За сво то време, мерен им је ниво хормона пролактина који је иначе у периоду сна отприлике двоструко виши него у фази будности. Током четрнаесточасовних ноћи у лабораторији, пролактин је скакао убрзо по уласку у тамни простор и остао је повишен до јутра, без обзира на ову будну паузу.
Тако висок ниво пролактина у будном стању објашњавао је зашто су мушкарци за време паузе изненађујуће мирни. Познато је да је овај хормон код жена задужен за лучење млека, тј. дојење, али истовремено он нагони животиње да се одмарају и птице да леже на јајима.
Иако изгледа да је људима у природи да двократно спавају у току ноћи, не треба заборавити да се ситуација ипак мења током летњих месеци када су ноћи краће и када је двократно спавање готово немогуће. Можда је онда двократно спавање био само начин да се преживе дуге, мрачне, хладне, досадне зиме.