Награђени пројекат грађанске науке посвећен је Споменику природе „Рибница“, природном парку недалеко од Мионице, који се налази под заштитом државе као непокретно културно добро од изузетног значаја. Као резултат истраживања, чланови еколошког покрета „Оквир живота“ пронашли су 944 врсте: од тога је 12 нових врста за Србију, један нови род за Србију и шест нових врста за науку (три врсте стонога, две врсте пужева и једна врста риличара). Од пронађених врста, 119 има статус заштићених и строго заштићених врста по националном законодавству.
Чланови „Оквира живота“ награду ће примити током конференције Арс електроника, која се одржава у аустријском Линцу, од 4. до 8. септембра ове године.
Пројектом „Грађани за СДГ 15.1“ руководи др Ивана Радовић са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, која је и директорка еколошког покрета „Оквир живота“. Др Радовић објашњава за Центар за промоцију науке да је у пројекту учествовало 29 грађанских научника и 13 експерата из области биолошких наука са Биолошког факултета Универзитета у Београду, додајући да је сам пројекат указао на значај и моћ грађанске науке, „као изузетног ресурса за истраживачки рад, али и за стварање практичних решења за заштиту природе у Србији“. Стога је и награда од Европске уније својеврсна потврда, али и подстрек за даље, каже др Радовић:
„Сматрамо ово признање изузетно важним јер доприноси видљивости пројекта и грађанске науке у Србији и на међународном нивоу, али и истиче вредности овог подручја, које има биодиверзитет од значаја не само на локалном и националном, већ и на глобалном нивоу.
За мене лично, ово признање и сам пројекат представљају даљу мотивацију за рад на пољу грађанске науке, али и прилику за учење кроз повезивање са сличним иницијативама у Европи.“
Наставак награђеног пројекта тренутно финансира Центар за промоцију науке, кроз први Јавни позив за финансирање грађанских научних истраживања, који су расписали ЦПН и Министарство науке, технолошког развоја и иновација у октобру прошле године. Реч је о пројекту „Процена екосистемских услуга Рибничке клисуре (Западна Србија) кроз грађанску науку“, којим руководи Биолошки факултет Универзитета у Београду, а на коме су партнери управо еколошки покрет „Оквир живота“ и Удружење за неговање културног наслеђа „Челник“.
Др Радовић каже да је један од главних циљева пројекта „Грађани за СДГ 15.1“ проширење заштићеног добра у околини Мионице, јер су подаци до којих је тим дошао недвосмислено указивали на то да је клисуру неопходно детаљније истражити и заштити.
„Истраживање је показало да је неопходно проширити тренутне границе заштићеног природног добра на читаву клисуру реке Рибнице, од Шалитрене пећине у селу Брежђе до Mанастира Рибница у селу Паштрић, укључујући све присутне спелеолошке објекте, као и локалитет Кумова чесма са Амбарином.
Иницијатива за заштиту подручја је на крају пројекта упућена Заводу за заштиту природе Србије. Истраживања ће бити настављена и у наредном периоду и очекује се да је број врста које ће бити пронађене бити и већи“, каже др Радовић.
Осим тога, један од важнијих налаза истраживања је и то да је простор Рибничке клисуре изузетно угрожен плановима за градњу хидроакумулације, тј. бране „Струганик“ у најлепшем делу клисуре, као и да је изложен одређеним изворима загађења.
„Наше истраживање указује на другачију перспективу развоја овог простора и могућност проширења заштићеног продучја“, додаје др Радовић.
На почетку пројекта, тим је прошао постојећу литературу, а потом су, у периоду од августа до новембра 2023. године, грађански научници и експерти били на терену у клисури реке Рибнице. Др Радовић објашњава да је теренски рад реализован у дневним и ноћним терминима, како би се обухватио што већи диверзитет живог света. Осим самог речног корита Рибнице, истраживачи су обилазили пећине, околне шуме и изворе воде.
„Велики број забележених таксона, а посебно откриће врста нових за науку, као и врста нових за територију Републике Србије, сугеришу нам да клисура реке Рибнице представља својеврстан рефугијални простор од великог значаја за очување укупног биодиверзитета Србије“, каже др Радовић.
Шта су грађанска научна истраживања?
Грађанска научна истраживања (енг. citizen science) представљају научноистраживачки, партиципативни метод, којим се јавност укључује у процес научних истраживања и омогућава грађанима који нису научници у датој области да науци активно доприносе користећи своје знање, алате и ресурсе.
Грађанска научна истраживања пружају бројне могућности, укључујући масовно прикупљање података у различитим и широким географским областима и временским периодима, унапређење истраживачких капацитета ангажовањем широког спектра волонтера, већу ефикасност кроз учешће грађана и ширење обима истраживања изван традиционалних истраживачких институција. Овакав тип истраживања активно укључује јавност, промовише научну писменост и негује осећај заједништва.
Грађанска научна истраживања су интегрисана у научне политике Европске уније, као и у национални законодавствени оквир, кроз Стратегију научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021. до 2025. године „Моћ знања“.
Како би подстакао активнију сарадњу између научника и јавности, Центар за промоцију је почетком октобра 2023. расписао Јавни позив за финансирање пројеката грађанских научних истраживања. За ову прилику Центар за промоцију науке припремио је Водич за грађанска научна истраживања на 24 стране, доступан на следећем линку.