Razgovarao: Đorđe Petrović
Da li ste znali da je Srbija pre dve godine postala svetski šampion u plogingu? Ako niste, verovatno se pitate šta je to uopšte ploging.
Reč je o sportskoj disciplini koja kombinuje trčanje ili brzo hodanje sa sakupljanjem otpada. Nastala je pre desetak godina u Švedskoj, kada je trejl trkač Erik Alstrom, zajedno sa suprugom, počeo da sakuplja smeće tokom trčanja planinskim stazama. Nazvali su je ploging, spojivši švedski izraz plocka upp, što znači pokupiti, i englesku reč džoging. Od tada se ovaj sportski trend proširio širom sveta i, prema nekim procenama, danas ima oko dva miliona poklonika.
Među njima je i Miloš Stanojević, trejl trkač i ekološki aktivista. Osnivač je udruženja Plogging Serbia, koje organizuje različite događaje i aktivnosti posvećene plogingu, a vodi i Instagram stranicu Trail Cleaner, putem koje promoviše odgovoran odnos prema životnoj sredini i motiviše druge da mu se pridruže u trčanju i prikupljanju smeća. Na Svetskom prvenstvu u plogingu, održanom 2024. godine u Italiji, osvojio je zlatnu medalju i titulu svetskog šampiona, unevši kroz cilj više od 80 kilograma otpada.
Početkom juna dodeljeno mu je specijalno priznanje „Zeleni list“ za doprinos zaštiti životne sredine kroz sport. To je bio povod da u prostorijama Centra za promociju nauke razgovaramo o njegovom ekološkom, ali i sportskom radu.
Kako ste počeli da se bavite plogingom?
Od malena sam provodio mnogo vremena u prirodi, tako sam vaspitan i tako sam i zavoleo prirodu. Roditelji su nas često vodili na izlete, a takođe sam uživao da sa svog prozora na četvrtom spratu jednog zemunskog solitera dvogledom posmatram ptice dok preleću Veliko ratno ostrvo. Moja majka je bila ubeđena da ću postati prirodnjak, ali sam ipak završio u korporativnom svetu, gde sam proveo 25 godina na rukovodećim funkcijama. Vremenom sam shvatio da to nije ono što me istinski određuje. U profesionalnoj karijeri zadržao sam se u okvirima koji mi prijaju, ali sam se na kraju ipak vratio sebi i prirodi.
Danas sam trejl kliner (engl. trail cleaner), odnosno čistač staza. Istoimeni instagram profil zvanično sam pokrenuo 2021. godine, ali sam se sličnim ekološkim akcijama bavio i ranije, čisteći reke iz kajaka, kao i planinske rute tokom planinarenja. Međutim, organizovani ploging u Srbiji počinje nešto kasnije, oko 2023. godine, kada smo počeli ozbiljnije da se bavimo time.
Kako je došlo do osnivanja udruženja Plogging Serbia?
Plogging Serbia je sportsko udruženje, a pored njega imamo i udruženja Fitcleaner i Plogging event. Zahvaljujući ovim udruženjima organizujemo društvene i korporativne događaje, tim bildinge, kao i edukativne programe, pre svega za decu. Želeli smo da kroz sportski segment predstavimo ploging široj javnosti. Međutim, važno je napomenuti da ploging nije sport u užem smislu reči, već disciplina, stoga tesno sarađujemo sa Savezom za rekreaciju i fitnes Srbije.
Najveći vetar u leđa dobili smo 2023. godine, kada smo se kvalifikovali za Svetsko prvenstvo u plogingu i na njemu osvojili peto mesto u generalnom plasmanu. Uz to smo osvojili prvo mesto i Specijalnu nagradu u kategoriji sakupljanja elektronskog otpada, što je posebno važno jer je reč o otpadu najveće reciklažne vrednosti.
Već 2024. godine postali smo svetski šampioni u generalnom plasmanu. Pored moje zlatne medalje, Slobodan Smiljanić Fitcleaner osvojio je drugo mesto, Katarina Kuzman bila je vicešampionka u ženskoj konkurenciji, a Natalija Čakarević osvojila je specijalnu nagradu za sakupljanje elektronskog otpada. Bez lažne skromnosti, mogu da kažem da je Ploging Srbija danas veoma prepoznatljiv brend u svetu ploginga, na evropskom ali i svetskom nivou.
Možete li da nam opišete kako izgleda Svetsko prvenstvo u plogingu?
Važno je napraviti razliku između ploginga kao aktivnosti i Svetskog prvenstva u plogingu. Svakodnevnim plogingom može da se bavi praktično svako – ne morate ni da trčite, dovoljno je da brzo hodate. Ako ste usput do vrtića pokupili flašu i bacili je u kantu, vi ste već ploger. Ako ste izveli psa u šetnju i pokupili nekoliko komada otpada, takođe ste ploger. Ako jednom mesečno tokom trčanja sakupljate otpad, već ste deo te priče.
Svetsko prvenstvo u plogingu je, međutim, ekstremna sportska disciplina. Takmičenje traje šest sati i ne sme da se završi ranije, jer se za svaki minut pre isteka vremena dobijaju kazneni poeni. Za to vreme pretrčite oko 35 kilometara po planinskom terenu, uz oko 1500 metara uspona.
Takmičarima je zadat reon od 30 kvadratnih kilometara. Ako napustite tu zonu, diskvalifikovani ste. Na stazi postoje kontrolni punktovi koje morate da obiđete, a sve vreme sakupljate otpad. Nije, međutim, svejedno šta sakupljate. Potrebno je da poznajete reciklažnu vrednost različitih vrsta otpada, ali i da imate ono što mi zovemo „plogerski njuh“ – da procenite gde se nalazi najvredniji otpad, a da pri tome sebe što manje fizički opteretite njegovim nošenjem.
Postoji još jedno pravilo: ne smete da koristite nikakva pomagala. Otpad možete da pričvrstite za sebe isključivo drugim otpadom. Na jednom takmičenju pronašao sam komad žice kojom sam za sebe vezao točak sa felnom, kako bih oslobodio ruke. Na ramenima i u kesama nosio sam čelične ploče, ostatke neke napuštene poljoprivredne mašine, akumulator, mikrotalasnu pećnicu i drugi otpad. U cilj sam uneo oko 80 kilograma, a sve to morate da prenesete još stotinak metara nakon prolaska kroz ciljnu liniju.
Zato je Svetsko prvenstvo izuzetno fizički zahtevno, ali istovremeno traži snalažljivost, dobru procenu i taktičko razmišljanje. Ljudi nas često pitaju da li neko namerno razbaca otpad pre trke. Ne – otpad je već tu. Zadatak plogera je da ume da ga pronađe, odnosno da prepozna mesta na kojima će ga ljudi najverovatnije odložiti umesto u kontejner.
Kako ploging utiče na telo u odnosu na obično trčanje?
Za razliku od klasičnog trčanja, gde je fokus na vremenu, rezultatu i tempu, kod ploginga ste mnogo rasterećeniji, jer trčite sa nekim višim ciljem. Ne razmišljate o tome da li ste kilometar istrčali za četiri ili pet minuta, već uživate u aktivnosti i istovremeno činite nešto korisno za prirodu.
S druge strane, ploging je fizički zahtevniji od običnog trčanja. Stalno prekidate ritam – zastanete, čučnete, napravite iskorak u stranu, pokupite otpad, pa nastavite da trčite. Tako tokom jedne aktivnosti uradite stotine čučnjeva i iskoraka, uz neprestanu promenu tempa i opterećenja. Organizam nema kontinuitet, već se stalno prilagođava novim pokretima.
Pored toga, nosite i otpad koji ste sakupili. Svakome bih preporučio da uzme kesu od tri kilograma i prošeta pet kilometara, pa će shvatiti da i samo nošenje predstavlja ozbiljan napor. Zato ploging donosi višestruku korist – i za telo i za glavu.
Gde završava otpad koji sakupite tokom akcija trejl klininga?
To pre svega zavisi od mesta gde organizujemo akcije. U većim gradovima trudimo se da otpad odmah razdvajamo – plastiku, limenke, staklo i karton – kako bi što više materijala završilo u reciklaži.
Međutim, u planinskim i ruralnim područjima situacija je znatno teža. Tamo često ne postoji organizovan sistem za razdvajanje otpada, pa je naš primarni cilj da smeće uopšte uklonimo iz prirode i odložimo ga u kontejner.
Srbija još nema dovoljno razvijen sistem upravljanja otpadom, iako su već pokrenuti projekti uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, nemačke razvojne agencije GIZ i kompanija poput Ball Packaging-a, koji bi trebalo da doprinesu uspostavljanju efikasnijeg sistema u narednim godinama.
Problem nije samo ekološka svest, već i infrastruktura. U mnogim manjim mestima ljudi jednostavno nemaju gde da odlože otpad. Dešava se da kontejnera nema u udaljenim naseljima, pa bi stanovnici morali da putuju bliže centru kako bi ga pravilno odložili.
Ilustrativan je primer iz Petrovca na Mlavi. Posle jedne akcije čišćenja pitali smo meštanku gde možemo da odložimo sakupljeni otpad. Ona nam je dobronamerno rekla: „Šta će vam kontejner? Eno vam most, bacite to u Mlavu.“ Taj primer pokazuje koliko još ima prostora za podizanje ekološke svesti, ali i za unapređenje sistema upravljanja otpadom.
Zato je naš cilj uvek isti – kad god možemo, otpad razdvajamo i šaljemo na reciklažu, a kada to nije moguće, najvažnije je da ga uklonimo iz prirode i odložimo na mesto koje je za to predviđeno.
Trkači često kažu da trče kako bi razbistrili glavu i mentalno se rasteretili. Vi, međutim, tokom trčanja nailazite na smeće, a neretko se vraćate na mesta koja ste već očistili i ponovo zatičete otpad. Da li to nekad izaziva frustraciju i kako se nosite sa tim?
Naravno da nije prijatno kada se vratite na mesto koje ste već očistili, a zateknete novo smeće. Ali ako krenete sa stavom: „Vidi šta je neko opet bacio“, onda ste promašili suštinu. Ploging ne podrazumeva čišćenje za drugima na način na koji to čine nadležne službe. Nije naš posao da praznimo kante niti možemo da očistimo ceo svet.
Ploging menja način na koji razmišljamo o otpadu. Kada jednom počnete da sakupljate otpad, prvo ga više nikada nećete sami baciti, a onda ćete početi i da razmišljate kako da ga proizvodite što manje – da ponesete ceger u prodavnicu, izbegnete nepotrebnu plastiku i promenite neke svakodnevne navike.
Ploging je, zapravo, izazov za vaš mentalni sklop. Kada uđete u prirodu i počnete da tražite otpad, fokus vam se potpuno menja. Ne gledate više u telefon ili kompjuter, već podižete pogled, posmatrate prostor oko sebe i pokušavate da u zelenilu uočite, recimo, zelenu plastičnu flašu. U tom trenutku sve druge misli jednostavno nestanu.
Kod nas postoji izvesna stigma kada je reč o dobrovoljnom sakupljanju smeća, kao da je to nešto nedostojno čoveka. Kako motivišete ljude da vam se pridruže?
Pre svega ličnim primerom. Mi smo ljudi koji imaju svoje porodice, poslove i karijere, a ipak nemamo nikakav problem da obučeni uskočimo u Savu i izvlačimo otpad iz vode. Ne osećamo sramotu, jer radimo nešto što je na korist svih nas.
Mislim da je važno osloboditi se straha od toga šta će drugi reći. Ako se vi dobro osećate i ako svojim postupcima doprinosite zajednici, onda nema razloga da vas bude sramota. Naprotiv, upravo tako možete da podstaknete i druge da vam se pridruže.
Zbog toga smo pokrenuli i Ploging karavan pod sloganom „Korak po korak, kraj po kraj“. Ideja je da čistimo različite delove Beograda, ali i gradove širom Srbije – tamo gde nas ljudi pozovu ili gde vidimo da je pomoć potrebna. Sve informacije o narednim akcijama mogu da se pronađu na profilu Ploging Srbija, kao i na našim drugim kanalima, i svako je dobrodošao da nam se pridruži.
Pored akcija čišćenja, veliki deo vašeg rada čine i edukativne radionice za decu. Kako izgledaju ti programi i šta kroz njih nastojite da prenesete najmlađima?
U prethodnih nekoliko godina, uz podršku Opštine Novi Beograd, održali smo više od 40 radionica u novobeogradskim vrtićima, u kojima je učestvovalo preko 1700 dece.
Radionice organizujemo u dvorištima vrtića. Donesemo kućni otpad koji se inače može reciklirati i rasporedimo ga po dvorištu, a deci kažemo da su ga tu razbacale neke neodgovorne čike. Onda dobiju zadatak da ga sakupe i razvrstaju. Podelimo ih u grupe, a kroz mali poligon i igru uče kako se otpad pravilno odlaže u različite kante – za papir, plastiku i limenke. Staklo ne koristimo iz bezbednosnih razloga.
Na taj način im pokazujemo da je potrebno uložiti malo više truda nego jednostavno baciti omot od sladoleda na zemlju, ali i da je taj trud vredan. Na kraju svi budu nagrađeni zasluženim medaljama od recikliranog drveta, što im mnogo znači.
Trenutno radimo na tome da sličan program uvedemo kao pilot-projekat i za učenike drugog razreda osnovne škole. Idealno bi bilo da deca o ovim temama uče već u predškolskom uzrastu, a zatim da se tog znanja ponovo podsete nekoliko godina kasnije. Tako stvaramo generacije mladih ljudi koji će svojim primerom uticati i na roditelje. I to se već dešava.
Za kraj, želim još da vas pitam šta je, prema vašem mišljenju, najveći izazov sa kojim se Srbija suočava kada je reč o upravljanju otpadom?
Potrebno nam je sistemsko rešenje. Danas pojedine fabrike nemaju dovoljno domaćeg reciklažnog materijala, pa ga uvoze, dok se deo reciklabilnog otpada iz Srbije izvozi. Istovremeno postoji opasnost da, umesto da razvijamo sopstvenu cirkularnu ekonomiju, postanemo zemlja u koju će stizati otpad za spaljivanje.
Zato je važno da, pored podizanja ekološke svesti, razvijamo i dobar sistem upravljanja otpadom. Pojedinac ne može sam da promeni sistem, ali može ličnim primerom da ukaže u kom pravcu bi on trebalo da se menja. To je jedan od glavnih ciljeva ploginga.