Текст: Ђорђе Петровић
Београд ће почетком јуна поново постати једно од важних места сусрета научника из целог света. У хотелу Метропол, од 8. до 10. јуна, биће одржана шеста међународна конференција BelBi 2026 (Belgrade Bioinformatics Conference), посвећена једној од најбрже растућих научних области данашњице – биоинформатици. Током овог тродневног скупа, водећи домаћи и светски стручњаци разговараће о томе на које све начине биоинформатика мења наше разумевање здравља, лечења, па и самог живота.
Главни организатор конференције је Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) Универзитета у Београду, али у организацији учествује и велики број научних институција из целе Србије. Поред институција чланица Универзитета у Београду, као што су Математички факултет, Биолошки факултет, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ и Институт за нуклеарне науке „Винча“, у организацију су укључени и Математички институт САНУ, Српско друштво за биоинформатику и рачунарску биологију, као и факултети и институти из Новог Сада и Крагујевца. Важну подршку конференцији пружају и Центар за четврту индустријску револуцију и Центар за промоцију науке.
„Идеја је да окупимо што више људи и институција које се баве овом облашћу, како бисмо заједно говорили о значају биоинформатике. Она данас представља важан фактор будућег развоја медицине, фармације, биотехнологије, пољопривреде и практично свих области повезаних са биологијом“, истиче др Ивана Морић, виши научни сарадник ИМГГИ-ја и чланица организационог одбора BelBi 2026 конференције.
Шта је биоинформатика?
„Биоинформатика је релативно млада научна дисциплина. Њени почеци везују се за шездесете године прошлог века, када је била усмерена углавном на анализу биолошких макромолекула – протеина и нуклеинских киселина“, објашњава др Морић. „Међутим, временом је постало јасно да су биолошки системи далеко сложенији, па су се и области примене биоинформатике значајно прошириле.“
Она подсећа да је један од кључних тренутака у развоју ове области био пројекат секвенцирања хуманог генома, започет крајем осамдесетих година у Националној лабораторији Аргон у САД. Секвенцирање људског генома трајало је све до 2003. године, а у пројекту су учествовали и српски научници, међу којима и др Раде Дрманац, који је водио један од истраживачких тимова.
„Управо тај пројекат показао је колики је изазов не само добити податке, већ их и разумети. После више од деценије секвенцирања, научници су схватили да имају огромну количину информација, али да не знају како ефикасно да их обраде“, истиче ова научница. „То је био снажан подстицај за убрзан развој биоинформатике.“
Њена колегиница из организационог одбора конференције, научни саветник др Валентина Ђорђевић, која руководи Центром за секвенцирање генома и биоинформатику ИМГГИ-ја, додаје да је управо секвенцирање хуманог генома показало колико је ова област комплексна.
„Уложени су милиони долара, ангажовани најбољи научници и најсавременије машине тог времена, а на крају смо добили огромну количину података које нисмо могли у потпуности да разумемо. Добили смо ‘књигу’ исписану са четири слова генетичког кода, али нисмо знали како да тумачимо све информације које она садржи“, наводи др Ђорђевић. „Зато је било јасно да паралелно са развојем технологија за секвенцирање морају да се развијају и рачунарски капацитети, алати за анализу и методе за обраду података.“
У међувремену је технологија драматично напредовала. Док је некада за секвенцирање једног јединог хуманог генома било потребно више од деценије, данас једна машина може да секвенцира велики број генома за свега неколико дана. Са растом количине података морали су да расту и капацитети за њихово складиштење и обраду, па сада научници о хуманом геному знају неупоредиво више него пре само две деценије.
„Због тога што се развија огромном брзином, биоинформатику је данас тешко једноставно дефинисати. Оно што смо некада називали биоинформатиком данас обухвата и машинско учење и вештачку интелигенцију“, додаје др Ђорђевић. „Све ове технологије примењују се како бисмо боље разумели сложене биолошке процесе. Зато је биоинформатика данас веома широко, али и изузетно важно поље истраживања.“
„Најједноставније речено, биоинформатика је спој информатике, биологије и медицине“, закључује др Морић.
Сусрет различитих перспектива
„Један од највећих изазова у биоинформатици јесте то што се на том пољу сусрећу веома различите научне културе. Конференције су најчешће или усмерене ка математичарима и инжењерима који развијају алгоритме и алате, или ка биолозима, молекуларним биолозима, лекарима и фармацеутима који те алате користе у истраживањима“, каже др Ђорђевић. „У пракси се често дешава да те две стране не говоре истим језиком.“
Она истиче да информатичари могу да понуде веома прецизна решења са техничке стране, али да она за биолога често немају превише смисла из угла његове науке. С друге стране, биолошка питања често су толико сложена да их није лако превести на језик алгоритама и модела.
„Зато је основна идеја BelBi конференције да буде место сусрета те две перспективе, место где ће наћи заједнички језик“, истиче др Ђорђевић. „Тек кад се те две стране заиста повежу, могући су озбиљни помаци у науци.“
Поред истраживача, конференција окупља и представнике индустрије, односно компаније које развијају рачунарску инфраструктуру, лабораторијску опрему, секвенцере и реагенсе неопходне за савремена истраживања.
„Трудимо се и да у читаву причу укључимо индустрију. За савремену биоинформатику потребни су огромни серверски и процесорски капацитети, али и напредне лабораторијске технологије које омогућавају добијање квалитетних биолошких података“, каже ова научница.
„Када на једном месту окупите биологе, математичаре, лекаре, програмере, инжењере и представнике индустрије, најважније је да почну да слушају једни друге. Оно што покушавамо да постигнемо је да BelBi постане платформа на којој различите дисциплине могу да се повежу и међусобно разумеју.“
BelBi од самог почетка има и снажан међународни карактер. И ове године, као и претходних, предавачи и учесници долазе из више од двадесет земаља, укључујући Канаду, САД, Финску, Русију, Велику Британију, Француску, Немачку, Шпанију, Хрватску, Мађарску, Кину, Италију и Уједињене Арапске Емирате.
„Наука се развија на различитим странама света и зато је важно чути различите перспективе и искуства. Управо је ова међународна размена једна од највећих вредности конференције“, каже ова научница.
Стварање будућих истраживача
У оквиру конференције биће организован и богат пратећи програм намењен студентима и младим истраживачима, који укључује две практичне радионице, Bio4AI Hackathon и Future Keynotes програм. Организатори истичу да је један од главних циљева BelBi конференције да младима омогући директан контакт са савременим биоинформатичким алатима, истраживањима и научном заједницом.
Прва радионица, коју воде истраживачи из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, посвећена је анализи података добијених секвенцирањем РНК и одржаће се у Научном клубу Центра за промоцију науке. Намењена је студентима свих нивоа студија, али и младим истраживачима који до сада нису имали искуства у тој области.
„Друга радионица, која се одржава у нашем институту, посвећена је интеграцији мултиомикс података, односно повезивању информација добијених анализом генома, транскриптома, протеома, метаболома и других биолошких података ради свеобухватнијег разумевања биолошких процеса. Радионицу води колегиница из Barcelona Supercomputing Center-а, а намењена је младим истраживачима који желе да се упознају са савременим приступима анализи сложених биолошких података“, наводи др Ђорђевић.
„Дан пре главне радионице организоваћемо и припремну сесију са колегама из Математичког института САНУ и нашег института, како би полазници лакше могли да прате комплексне теме мултиомикс интеграције.“
Једна од новина на овогодишњем BelBi-ју је и Bio4AI Hackathon, који ИМГГИ организује у сарадњи са Bio4 Кампусом. Студенти различитих нивоа студија формираће тимове од три до пет чланова и бавиће се конкретним проблемима из биомедицине, биотехнологије или биодиверзитета.
„Од њих се очекује да предложе решења уз помоћ биоинформатичких алата, вештачке интелигенције или машинског учења“, објашњава једна од главних организаторки конференције. „Током једног дана тимови ће радити у посебном простору у оквиру конференције, уз подршку ментора из различитих области. Следећег дана представиће своја решења жирију, а за најуспешније тимове предвиђене су и награде.“
По други пут, студенти свих нивоа студија моћи ће да користе и Future Keynotes програм у оквиру конференције. Он омогућава студентима да бесплатно присуствују пленарним предавањима, едукативним сесијама и постер презентацијама, без плаћања котизације. Довољно је да се пријаве и наведу основне податке о студијама.
„На овај начин студенти ће моћи да присуствују овогодишњим пленарним предавањима, која дају преглед најважнијих истраживања у различитим областима биоинформатике. Програм је отворен за студенте из целе Србије, а волели бисмо да се у будућности још више укључе и студенти из региона“, истиче др Морић.
„Поред тога, припремили смо и посебне едукативне сесије о темама као што су блокчејн технологије и вештачка интелигенција. То нису класичне истраживачке презентације, већ садржаји који студентима могу да приближе савремене технологије и њихову примену у науци.“
Студенти ће такође имати прилику да прате постер сесије и чују младе истраживаче који представљају своје радове. На тај начин, како објашњава ова научница, могу да виде како изгледа научна конференција и како се представљају резултати истраживања.
„Циљ Future Keynotes програма је да покаже младима да ће они који данас слушају предавања сутра можда и сами бити предавачи на оваквим конференцијама. Желимо да тај програм настави да расте и да сваке године буде све више садржаја намењених студентима“, закључује др Ђорђевић.
Биоинформатика и будућност
Један од важних циљева конференције јесте и подизање свести о значају биоинформатике у Србији, као и подстицање образовања будућих генерација биоинформатичара. Др Морић и др Ђорђевић истичу да управо зато охрабрују студенте да дођу на конференцију и виде како ова област изгледа у пракси, али и указују на потребу да се биоинформатика снажније институционално подржи кроз развој савремених студијских програма на универзитетима.
„Један од великих изазова данас је недостатак адекватних образовних програма у области биоинформатике. У Србији се зато последњих година постепено развијају нови студијски програми“, каже др Морић.
„Већ постоје основне студије биоинформатике, где се студенти истовремено образују у областима биологије и програмирања. Поред тога, покренута су и три мастер програма – два у Београду и један у Крагујевцу – са циљем да студентима биологије, математике и сродних области омогуће усавршавање у правцу биоинформатике, која ће несумњиво бити једна од кључних наука будућности.“
Са овим ставом сагласна је и њена колегиница, др Ђорђевић, која сматра да ће биоинформатика у наредним годинама суштински променити начин на који приступамо многим научним феноменима.
„Верујем да у блиској будућности неће бити могуће бити добар молекуларни биолог, а врло вероватно ни лекар, без познавања биоинформатике. Њена примена ће бити важна и у многим инжењерским дисциплинама“, истиче ова научница. „Где год да се окренемо – у медицини, пољопривреди, фармацији или заштити података – биоинформатика ће постајати све важнији део наших живота.“
Управо зато BelBi није само место сусрета истраживача из различитих области, већ и простор у коме се обликују нове генерације научника и отварају питања о томе како ће изгледати наука и медицина будућности.