Tekst: Đorđe Petrović
Beograd će početkom juna ponovo postati jedno od važnih mesta susreta naučnika iz celog sveta. U hotelu Metropol, od 8. do 10. juna, biće održana šesta međunarodna konferencija BelBi 2026 (Belgrade Bioinformatics Conference), posvećena jednoj od najbrže rastućih naučnih oblasti današnjice – bioinformatici. Tokom ovog trodnevnog skupa, vodeći domaći i svetski stručnjaci razgovaraće o tome na koje sve načine bioinformatika menja naše razumevanje zdravlja, lečenja, pa i samog života.
Glavni organizator konferencije je Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) Univerziteta u Beogradu, ali u organizaciji učestvuje i veliki broj naučnih institucija iz cele Srbije. Pored institucija članica Univerziteta u Beogradu, kao što su Matematički fakultet, Biološki fakultet, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i Institut za nuklearne nauke „Vinča“, u organizaciju su uključeni i Matematički institut SANU, Srpsko društvo za bioinformatiku i računarsku biologiju, kao i fakulteti i instituti iz Novog Sada i Kragujevca. Važnu podršku konferenciji pružaju i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju i Centar za promociju nauke.
„Ideja je da okupimo što više ljudi i institucija koje se bave ovom oblašću, kako bismo zajedno govorili o značaju bioinformatike. Ona danas predstavlja važan faktor budućeg razvoja medicine, farmacije, biotehnologije, poljoprivrede i praktično svih oblasti povezanih sa biologijom“, ističe dr Ivana Morić, viši naučni saradnik IMGGI-ja i članica organizacionog odbora BelBi 2026 konferencije.
Šta je bioinformatika?
„Bioinformatika je relativno mlada naučna disciplina. Njeni počeci vezuju se za šezdesete godine prošlog veka, kada je bila usmerena uglavnom na analizu bioloških makromolekula – proteina i nukleinskih kiselina“, objašnjava dr Morić. „Međutim, vremenom je postalo jasno da su biološki sistemi daleko složeniji, pa su se i oblasti primene bioinformatike značajno proširile.“
Ona podseća da je jedan od ključnih trenutaka u razvoju ove oblasti bio projekat sekvenciranja humanog genoma, započet krajem osamdesetih godina u Nacionalnoj laboratoriji Argon u SAD. Sekvenciranje ljudskog genoma trajalo je sve do 2003. godine, a u projektu su učestvovali i srpski naučnici, među kojima i dr Rade Drmanac, koji je vodio jedan od istraživačkih timova.
„Upravo taj projekat pokazao je koliki je izazov ne samo dobiti podatke, već ih i razumeti. Posle više od decenije sekvenciranja, naučnici su shvatili da imaju ogromnu količinu informacija, ali da ne znaju kako efikasno da ih obrade“, ističe ova naučnica. „To je bio snažan podsticaj za ubrzan razvoj bioinformatike.“
Njena koleginica iz organizacionog odbora konferencije, naučni savetnik dr Valentina Đorđević, koja rukovodi Centrom za sekvenciranje genoma i bioinformatiku IMGGI-ja, dodaje da je upravo sekvenciranje humanog genoma pokazalo koliko je ova oblast kompleksna.
„Uloženi su milioni dolara, angažovani najbolji naučnici i najsavremenije mašine tog vremena, a na kraju smo dobili ogromnu količinu podataka koje nismo mogli u potpunosti da razumemo. Dobili smo ‘knjigu’ ispisanu sa četiri slova genetičkog koda, ali nismo znali kako da tumačimo sve informacije koje ona sadrži“, navodi dr Đorđević. „Zato je bilo jasno da paralelno sa razvojem tehnologija za sekvenciranje moraju da se razvijaju i računarski kapaciteti, alati za analizu i metode za obradu podataka.“
U međuvremenu je tehnologija dramatično napredovala. Dok je nekada za sekvenciranje jednog jedinog humanog genoma bilo potrebno više od decenije, danas jedna mašina može da sekvencira veliki broj genoma za svega nekoliko dana. Sa rastom količine podataka morali su da rastu i kapaciteti za njihovo skladištenje i obradu, pa sada naučnici o humanom genomu znaju neuporedivo više nego pre samo dve decenije.
„Zbog toga što se razvija ogromnom brzinom, bioinformatiku je danas teško jednostavno definisati. Ono što smo nekada nazivali bioinformatikom danas obuhvata i mašinsko učenje i veštačku inteligenciju“, dodaje dr Đorđević. „Sve ove tehnologije primenjuju se kako bismo bolje razumeli složene biološke procese. Zato je bioinformatika danas veoma široko, ali i izuzetno važno polje istraživanja.“
„Najjednostavnije rečeno, bioinformatika je spoj informatike, biologije i medicine“, zaključuje dr Morić.
Susret različitih perspektiva
„Jedan od najvećih izazova u bioinformatici jeste to što se na tom polju susreću veoma različite naučne kulture. Konferencije su najčešće ili usmerene ka matematičarima i inženjerima koji razvijaju algoritme i alate, ili ka biolozima, molekularnim biolozima, lekarima i farmaceutima koji te alate koriste u istraživanjima“, kaže dr Đorđević. „U praksi se često dešava da te dve strane ne govore istim jezikom.“
Ona ističe da informatičari mogu da ponude veoma precizna rešenja sa tehničke strane, ali da ona za biologa često nemaju previše smisla iz ugla njegove nauke. S druge strane, biološka pitanja često su toliko složena da ih nije lako prevesti na jezik algoritama i modela.
„Zato je osnovna ideja BelBi konferencije da bude mesto susreta te dve perspektive, mesto gde će naći zajednički jezik“, ističe dr Đorđević. „Tek kad se te dve strane zaista povežu, mogući su ozbiljni pomaci u nauci.“
Pored istraživača, konferencija okuplja i predstavnike industrije, odnosno kompanije koje razvijaju računarsku infrastrukturu, laboratorijsku opremu, sekvencere i reagense neophodne za savremena istraživanja.
„Trudimo se i da u čitavu priču uključimo industriju. Za savremenu bioinformatiku potrebni su ogromni serverski i procesorski kapaciteti, ali i napredne laboratorijske tehnologije koje omogućavaju dobijanje kvalitetnih bioloških podataka“, kaže ova naučnica.
„Kada na jednom mestu okupite biologe, matematičare, lekare, programere, inženjere i predstavnike industrije, najvažnije je da počnu da slušaju jedni druge. Ono što pokušavamo da postignemo je da BelBi postane platforma na kojoj različite discipline mogu da se povežu i međusobno razumeju.“
BelBi od samog početka ima i snažan međunarodni karakter. I ove godine, kao i prethodnih, predavači i učesnici dolaze iz više od dvadeset zemalja, uključujući Kanadu, SAD, Finsku, Rusiju, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Španiju, Hrvatsku, Mađarsku, Kinu, Italiju i Ujedinjene Arapske Emirate.
„Nauka se razvija na različitim stranama sveta i zato je važno čuti različite perspektive i iskustva. Upravo je ova međunarodna razmena jedna od najvećih vrednosti konferencije“, kaže ova naučnica.
Stvaranje budućih istraživača
U okviru konferencije biće organizovan i bogat prateći program namenjen studentima i mladim istraživačima, koji uključuje dve praktične radionice, Bio4AI Hackathon i Future Keynotes program. Organizatori ističu da je jedan od glavnih ciljeva BelBi konferencije da mladima omogući direktan kontakt sa savremenim bioinformatičkim alatima, istraživanjima i naučnom zajednicom.
Prva radionica, koju vode istraživači iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, posvećena je analizi podataka dobijenih sekvenciranjem RNK i održaće se u Naučnom klubu Centra za promociju nauke. Namenjena je studentima svih nivoa studija, ali i mladim istraživačima koji do sada nisu imali iskustva u toj oblasti.
„Druga radionica, koja se održava u našem institutu, posvećena je integraciji multiomiks podataka, odnosno povezivanju informacija dobijenih analizom genoma, transkriptoma, proteoma, metaboloma i drugih bioloških podataka radi sveobuhvatnijeg razumevanja bioloških procesa. Radionicu vodi koleginica iz Barcelona Supercomputing Center-a, a namenjena je mladim istraživačima koji žele da se upoznaju sa savremenim pristupima analizi složenih bioloških podataka“, navodi dr Đorđević.
„Dan pre glavne radionice organizovaćemo i pripremnu sesiju sa kolegama iz Matematičkog instituta SANU i našeg instituta, kako bi polaznici lakše mogli da prate kompleksne teme multiomiks integracije.“
Jedna od novina na ovogodišnjem BelBi-ju je i Bio4AI Hackathon, koji IMGGI organizuje u saradnji sa Bio4 Kampusom. Studenti različitih nivoa studija formiraće timove od tri do pet članova i baviće se konkretnim problemima iz biomedicine, biotehnologije ili biodiverziteta.
„Od njih se očekuje da predlože rešenja uz pomoć bioinformatičkih alata, veštačke inteligencije ili mašinskog učenja“, objašnjava jedna od glavnih organizatorki konferencije. „Tokom jednog dana timovi će raditi u posebnom prostoru u okviru konferencije, uz podršku mentora iz različitih oblasti. Sledećeg dana predstaviće svoja rešenja žiriju, a za najuspešnije timove predviđene su i nagrade.“
Po drugi put, studenti svih nivoa studija moći će da koriste i Future Keynotes program u okviru konferencije. On omogućava studentima da besplatno prisustvuju plenarnim predavanjima, edukativnim sesijama i poster prezentacijama, bez plaćanja kotizacije. Dovoljno je da se prijave i navedu osnovne podatke o studijama.
„Na ovaj način studenti će moći da prisustvuju ovogodišnjim plenarnim predavanjima, koja daju pregled najvažnijih istraživanja u različitim oblastima bioinformatike. Program je otvoren za studente iz cele Srbije, a voleli bismo da se u budućnosti još više uključe i studenti iz regiona“, ističe dr Morić.
„Pored toga, pripremili smo i posebne edukativne sesije o temama kao što su blokčejn tehnologije i veštačka inteligencija. To nisu klasične istraživačke prezentacije, već sadržaji koji studentima mogu da približe savremene tehnologije i njihovu primenu u nauci.“
Studenti će takođe imati priliku da prate poster sesije i čuju mlade istraživače koji predstavljaju svoje radove. Na taj način, kako objašnjava ova naučnica, mogu da vide kako izgleda naučna konferencija i kako se predstavljaju rezultati istraživanja.
„Cilj Future Keynotes programa je da pokaže mladima da će oni koji danas slušaju predavanja sutra možda i sami biti predavači na ovakvim konferencijama. Želimo da taj program nastavi da raste i da svake godine bude sve više sadržaja namenjenih studentima“, zaključuje dr Đorđević.
Bioinformatika i budućnost
Jedan od važnih ciljeva konferencije jeste i podizanje svesti o značaju bioinformatike u Srbiji, kao i podsticanje obrazovanja budućih generacija bioinformatičara. Dr Morić i dr Đorđević ističu da upravo zato ohrabruju studente da dođu na konferenciju i vide kako ova oblast izgleda u praksi, ali i ukazuju na potrebu da se bioinformatika snažnije institucionalno podrži kroz razvoj savremenih studijskih programa na univerzitetima.
„Jedan od velikih izazova danas je nedostatak adekvatnih obrazovnih programa u oblasti bioinformatike. U Srbiji se zato poslednjih godina postepeno razvijaju novi studijski programi“, kaže dr Morić.
„Već postoje osnovne studije bioinformatike, gde se studenti istovremeno obrazuju u oblastima biologije i programiranja. Pored toga, pokrenuta su i tri master programa – dva u Beogradu i jedan u Kragujevcu – sa ciljem da studentima biologije, matematike i srodnih oblasti omoguće usavršavanje u pravcu bioinformatike, koja će nesumnjivo biti jedna od ključnih nauka budućnosti.“
Sa ovim stavom saglasna je i njena koleginica, dr Đorđević, koja smatra da će bioinformatika u narednim godinama suštinski promeniti način na koji pristupamo mnogim naučnim fenomenima.
„Verujem da u bliskoj budućnosti neće biti moguće biti dobar molekularni biolog, a vrlo verovatno ni lekar, bez poznavanja bioinformatike. Njena primena će biti važna i u mnogim inženjerskim disciplinama“, ističe ova naučnica. „Gde god da se okrenemo – u medicini, poljoprivredi, farmaciji ili zaštiti podataka – bioinformatika će postajati sve važniji deo naših života.“
Upravo zato BelBi nije samo mesto susreta istraživača iz različitih oblasti, već i prostor u kome se oblikuju nove generacije naučnika i otvaraju pitanja o tome kako će izgledati nauka i medicina budućnosti.