Na demonstraciji rada sijalice Tomas Edison ubeđivao je publiku kako će struja postati toliko jeftina da će samo bogati ljudi goreti sveće. Koristeći sijalična vlakana od karbonizovanog bambusa napravo je sijalicu koja traje 1200 časova. 

Da bi 1665. napisao Mikrografiju, knjigu koja je opisala mikroskopska i teleskopska posmatranja, Robert Huk, engleski prirodnjak, koristio je mikroskop od kože i zlata. Pomoću njega je uočio ćeliju i dao joj ime po monaškoj sobi.

Nakon 12 godina istraživanja i eksperimenata sa psima, 1897. ruski lekar i psiholog Ivan Petrovič Pavlov objavio je rad iz oblasti bihejviorizma u kom je objasnio uslovne reflekse i njihovu vezu sa sistemom za varenje.

(VIDEO) Januar 2011. Projekti promocije i popularizacije koje je CPN finansijski podržao tokom 2011. Javni poziv za finansijsku podršku novim projektima u 2012. zatvoren 28. januara. Arhiva: CPN posredstvom Vimeo.

Povodom Dana državnosti, među 17 zaslužnih građana, predsednik Republike Srbije Boris Tadić odlikovao je Istraživačku stanicu Petnica i dr Miodraga Stojkovića

(VIDEO) 31. januar 2011. O nastanku Srpske enciklopedije, akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU-a, Predstavljanje druge knjige prvog toma Srpske enciklopedije Arhiva: CPN posredstvom Vimeo.

(VIDEO) 27. januar 2011. Školski festival nauke učenik Jovan Markov, organizator festivala u OŠ „Despot Stefan Lazarević“ Arhiva: CPN posredstvom Vimeo.

(VIDEO) Novembar 2011. Program Britanskog saveta u studiju RTS-a u Košutnjaku, dr Tanja Vukov, Institut za biološka istraživanja, Beograd Arhiva: CPN posredstvom Vimeo.

(VIDEO) Novembar 2011. Najmoćniji superkompjuter u Jugoistočnoj Evropi, dr Aleksandar Bogojević, Institut za fiziku, Beograd Arhiva: CPN posredstvom Vimeo.

(VIDEO) 9. novembar 2011. Uoči pristupanja Republike Srbije CERN-u, o ovoj panevropskoj ustanovi govori fizičar koji je celu karijeru posvetio saradnji Srbije sa CERN-om, prof. dr Petar Adžić, Fizički fakultet, Beograd

Albert Ajnštajn, mladi radnik Patentnog zavoda u Bernu, po sunčanom danu šeta ka svom stanu u Ulici Kramgase 49. Zamišljajući časovnike koji putuju brzinom sunčevog zraka, iznenada shvata da je brzina svetlosti maksimalna brzina u prirodi.

Iz britanske luke Devonport isplovljava jedrenjak Bigl. Arogantni kapetan Robert Ficroj deli kabinu sa novim brodskim prirodnjakom, studentom teologije Čarlsom Darvinom. Tokom pet godina plovidbe Darvin će otkriti dokaze za teoriju evolucije.

U tihoj i mračnoj ćeliji manastira Varmija kod Krakova u Poljskoj, katolički kaluđer Nikola Kopernik piše Commentariolus, kratki tekst koji će uspostaviti novi, heliocentrični sistem u opisivanju kretanja planeta.

Pedesetdvogodišnjeg astronoma i mislioca Đordana Bruna u ranu zoru 17. februara izvode iz tamnice. Straža ga vodi na rimski trg Kampo di fjori, gde ga zbog stavova o kretanju planeta po presudi rimske inkvizicije spaljuju kao jeretika.

Mladi britanski astronom Edmond Halej venčava se i seli u Izlington, dok se nad Evropom pojavljuje misteriozna kometa. Dvadeset tri godine kasnije Halej će prvi objasniti da je ovo, kao i nebeske pojave iz 1531. i 1607, jedna ista kometa.

Kineski astronomi su zapanjeni prizorom na nebu. U udaljenom delu galaksije, u sazvežđu Bik eksplodirala je jedna od prvih zabeleženih supernova od čijih će ostataka nastati objekat danas poznat kao maglina Rak.

“Houston, Tranquillity Base here. The Eagle has landed”, izgovorio je Nil Armstrong 20. juna u 20.17 nakon što je brod Apolo 11 uspešno sleteo na površinu Meseca. Nakon putovanja od 400.000 kilometara kroz svemir, čovek je osvojio Mesec.

U časopisu „Elektronik njuz“ 15. novembra pojavila se neobična reklama: kompanija Intel objavila je da je na tržište izbacila prvi poluprovodnički mikroprocesor. Bio je to model 4004, koji će otvoriti digitalnu epohu.

Karlo Rubija sa saradnicima, na za to doba moćnom akceleratoru Super Proton Synchrotron u CERN-u, potvrđuje postojanje W i Z bozona. Ovim otkrićem prenosilaca elektroslabe interakcije dovršava se slika Standardnog modela fizike elementarnih čestica.

U 01.23 posle ponoći, 26. aprila, iz pravca reaktora 4 nuklearne elektrane „Černobilj“, čule su se dve zaglušujuće eksplozije. Radioaktivni oblak koji je napustio reaktor, ostaviće dubok trag na hiljade života, ali i naučni napredak uopšte.