На демонстрациjи рада сиjалице Томас Едисон убеђивао jе публику како ће струjа постати толико jефтина да ће само богати људи горети свеће. Користећи сиjалична влакана од карбонизованог бамбуса направо jе сиjалицу коjа траjе 1200 часова. 

Да би 1665. написао Микрографиjу, књигу коjа jе описала микроскопска и телескопска посматрања, Роберт Хук, енглески природњак, користио jе микроскоп од коже и злата. Помоћу њега jе уочио ћелиjу и дао jоj име по монашкоj соби.

Након 12 година истраживања и експеримената са псима, 1897. руски лекар и психолог Иван Петрович Павлов обjавио jе рад из области бихеjвиоризма у ком jе обjаснио условне рефлексе и њихову везу са системом за варење.

(ВИДЕО) Јануар 2011. Пројекти промоције и популаризације које је ЦПН финансијски подржао током 2011. Јавни позив за финансијску подршку новим пројектима у 2012. затворен 28. јануара. Архива: ЦПН посредством Vimeo.

Поводом Дана државности, међу 17 заслужних грађана, председник Републике Србије Борис Тадић одликовао је Истраживачку станицу Петница и др Миодрага Стојковића

(ВИДЕО) 31. јануар 2011. О настанку Српске енциклопедије, академик Никола Хајдин, председник САНУ-a, Представљање друге књиге првог тома Српске енциклопедије Архива: ЦПН посредством Vimeo.

(ВИДЕО) 27. јануар 2011. Школски фестивал науке ученик Јован Марков, организатор фестивала у ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“ Архива: ЦПН посредством Vimeo.

(ВИДЕО) Новембар 2011. Програм Британског савета у студију РТС-а у Кошутњаку, др Тања Вуков, Институт за биолошка истраживања, Београд Архива: ЦПН посредством Vimeo.

(ВИДЕО) Новембар 2011. Најмоћнији суперкомпјутер у Југоисточној Европи, др Александар Богојевић, Институт за физику, Београд Архива: ЦПН посредством Vimeo.

(ВИДЕО) 9. новембар 2011. Уочи приступања Републике Србије ЦЕРН-у, о овој паневропској установи говори физичар који је целу каријеру посветио сарадњи Србије са ЦЕРН-ом, проф. др Петар Аџић, Физички факултет, Београд

Алберт Ајнштајн, млади радник Патентног завода у Берну, по сунчаном дану шета ка свом стану у Улици Крамгасе 49. Замишљајући часовнике који путују брзином сунчевог зрака, изненада схвата да је брзина светлости максимална брзина у природи.

Из британске луке Девонпорт испловљава једрењак Бигл. Арогантни капетан Роберт Фицрој дели кабину са новим бродским природњаком, студентом теологије Чарлсом Дарвином. Током пет година пловидбе Дарвин ће открити доказе за теорију еволуције.

У тихој и мрачној ћелији манастира Вармија код Кракова у Пољској, католички калуђер Никола Коперник пише Commentariolus, кратки текст који ће успоставити нови, хелиоцентрични систем у описивању кретања планета.

Педесетдвогодишњег астронома и мислиоца Ђордана Бруна у рану зору 17. фебруара изводе из тамнице. Стража га води на римски трг Кампо ди фјори, где га због ставова о кретању планета по пресуди римске инквизиције спаљују као јеретика.

Млади британски астроном Едмонд Халеј венчава се и сели у Излингтон, док се над Европом појављује мистериозна комета. Двадесет три године касније Халеј ће први објаснити да је ово, као и небеске појаве из 1531. и 1607, једна иста комета.

Кинески астрономи су запањени призором на небу. У удаљеном делу галаксије, у сазвежђу Бик експлодирала је једна од првих забележених супернова од чијих ће остатака настати објекат данас познат као маглина Рак.

“Houston, Tranquillity Base here. The Eagle has landed”, изговорио је Нил Армстронг 20. јуна у 20.17 након што је брод Аполо 11 успешно слетео на површину Месеца. Након путовања од 400.000 километара кроз свемир, човек је освојио Месец.

У часопису „Електроник њуз“ 15. новембра појавила се необична реклама: компанија Интел објавила је да је на тржиште избацила први полупроводнички микропроцесор. Био је то модел 4004, који ће отворити дигиталну епоху.

Карло Рубија са сарадницима, на за то доба моћном акцелератору Super Proton Synchrotron у ЦЕРН-у, потврђује постојање W и Z бозона. Овим открићем преносилаца електрослабе интеракције довршава се слика Стандардног модела физике елементарних честица.

У 01.23 после поноћи, 26. априла, из правца реактора 4 нуклеарне електране „Чернобиљ“, чуле су се две заглушујуће експлозије. Радиоактивни облак који је напустио реактор, оставиће дубок траг на хиљаде живота, али и научни напредак уопште.