Почетком октобра, амерички Универзитет Станфорд традиционално је објавио две листе које садрже имена преко 150.000 научника из целог света: на једној су истраживачи рангирани на основу остварених резултата у каријери до краја 2022. године, док су на другој позиционирани на основу броја цитата у протеклој години. Прва листа вреднује резултате постигнуте током читаве каријере, а на њој се, поред активних, налазе и преминули истраживачи, јер се њихови радови и данас цитирају. Истраживачи су класификовани у 22 научне области и 174 подобласти, а методологија се заснива на већем броју критеријума, као што су број самосталних научних радова, број радова у којима је научник први аутор, број цитата тих радова, Хиршов индекс, итд.
Најбоље рангирани српски научник на обе листе је Иван Гутман, професор емеритус на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу и редовни члан Математичког института САНУ, који се на престижним Станфордовим листама нашао неколико година заредом, и који је недавно објавио и свој 1500. научни рад. Са професором Гутманом смо разговарали 2021, поводом Дана науке у Србији.
По објави најновије Станфордове листе, Центар за промоцију науке је разговарао са професором Мирославом Драмићанином са Института за нуклеарне науке „Винча“ и са професорком Иваном Ковачић са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду. Ни професору Драмићанину ни професорки Ковачић ово није први пут да су на Станфордовој листи. Она им много значи јер представља својеврсну потврду њиховог квалитета и континуитета.
„Ову листу не доживљавам као признање, већ, пре свега, као потврду квалитета и утицајности резултата мог научног рада. Веома је компликовано мерити индивидуални научни допринос. Ова листа је сачињена на основу већег броја индикатора научне изврсности због чега се данас у свету веома често реферише на њу. Ја сам, наравно, веома задовољан што се налазим на њој ове године, као и у претходних неколико година“, каже професор Драмићанин за Центар за промоцију науке.
Професорка Ковачић каже да јој је Станфордова листа важна као некоме ко је тек на половини академске каријере „јер сведочи о квалитету и континуитету мојих резултата“. Осим тога, важна је и због тога што су формалне награде за научнике у нашем региону још увек реткост, додаје професорка.
„Наш покрајински секретаријат за науку и високо образовање последњих неколико година додељује годишње награде за научну изузетност, односно цитираност, и то је једино формално признање за које ја знам. Ретка су и наша медијска појављивања и засигурно не у мери у којој би то могло да допринесе подизању свести о науци и образовању, али и о реду, раду и дисциплини који леже у њиховој основи.“
Проф. Драмићанин каже да у неком практичном смислу Станфордова листа не значи много, јер су врхунски научници свакако познати и признати унутар глобалне научне заједнице. Ипак, она може да допринесе бољитку унyтар домаће научне заједнице, додаје он:
„Мислим да је ова листа много значајнија за нашу научну заједницу која је дуги низ година изузетно много оптерећена недостатком објективности у својим проценама. Она може, ако се то буде желело, да помогне у кориговању научних политика и њиховом усмеравању према објективној изврсности.“
Од 84 рангираних представника домаће научне заједнице на основу остварених резултата у каријери, жене чине мање од трећине. Професорка Ковачић, која је неколико пута учествовала у кампањама за већу видљивост жена научница и код куће и у иностранству, каже да је ова чињеница „посебно растужује“ и да је потребно урадити много како би жене имале једнак третман у бављењу науком.
„Према мом искуству, у иностранству се овом питању придаје далеко већа пажња. На Универзитету у Новом Саду постоје покушаји да се ситуација поправи кроз Одбор за родну равноправност, чији сам члан, али је, по мом мишљењу, потребна далеко шира активност по овом питању“, закључује професорка Ковачић.