Међународна конференција OpenSciComm, у организацији Центра за промоцију науке, одржана је 24. и 25. новембра, у Југословенској кинотеци.
Конференција је окупила бројне стручњаке, научнике и научне комуникаторе са циљем успостављања дијалога о важним темама којима се бави савремена наука, драгоценог повезивања научне заједнице и друштва, и подстицања нових смерова размишљања о науци и технолошком напретку. Уз више од 100 говорника и 250 учесника из 30 земаља света, конференцији су присуствовали и ТЕД говорници, угледни истраживачи и наставници, координатори европских пројеката и руководиоци неких од највећих истраживачких института, научних центара и других организација релевантних у савременом свету науке.
Кровни оквир конференције дефинисала су два домена на којима су базиране активности и програми Центра: научна комуникација као академска дисциплина која стоји у основи свих активности Центра, и отворена наука, као европска политика и парадигма главних циљева ЦПН-а, а то је отварање науке ка најширим друштвеним групама, подизање научне писмености и ширење научне културе као услова за развој и напредак друштва.
„Концепт отворене науке, који је заснован на отворености читавог процеса, јесте концепт са којим наука треба да се суочи и имплементира га са циљем креирања општег поверења“, изјавила је на церемонији отварања др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација, и додала да је врло битно да становништво разуме оно што научници раде, јер то све више утиче на њихове животе. „Дешавања око пандемије изазване корона вирусом посебно су указала на то колико је комуникација са целокупним друштвом од круцијалног значаја, па и пресудна за одлуке грађана, поготово када је реч о новим технологијама, као што су биотехнологија или биомедицина“, истакла је Беговић.
Др Марко Крстић, в.д. директора Центра за промоцију науке, истакао је да је пандемија корона вируса показала значај науке, нарочито научне комуникације, и указала на неке слабости које морају да се реше, док је помоћник министра просвете Александар Јовић изјавио да прогрес ниједне земље, па ни Србије, није могућ без континуираног приступа новим знањима, а то је могуће само уколико је наука отворена. „Један део приче је отвореност науке према истраживачима, а други део отвореност науке према друштву“, рекао је Јовић, истакавши да научна комуникација треба да омогући да друштво спозна оно што наука и научници чине и раде. „Неопходно је да научне принципе, методе, сазнања, која понекад делују компликовано, пренесемо једноставним речником нашем друштву“, изjавио је Јовић и додао да је научна комуникација област која се све више развија у свету, а Србија прати те трендове.
Програм конференције је осмишљен кроз два тематски уоквирена дана и неколико паралелних сесија. Првога дана, фокус је био на научној комуникацији, отвореној науци, научном новинарству и преплету уметности и науке. Наредног дана, главне теме биле су на СТЕ(А)М образовање, климатска писменост и грађанска научна истраживања. Након уводних излагања, организован је паралелни програм у Pop-up научном клубу и у главној сали Кинотеке, уз радионице у Научном клубу Београд.
„У никада повезанијем, глобализованом свету, али и у времену са упечатљивим и потпуно новим изазовима, потреба за чињеницама и информацијама које су потврђене науком постала је основно људско право“, закључио је Добривоје Лале Ерић, руководилац Сектора за међународну сарадњу Центра за промоцију науке.
Више информација о конференцији можете наћи на овом линку.