Međunarodna konferencija OpenSciComm, u organizaciji Centra za promociju nauke, održana je 24. i 25. novembra, u Jugoslovenskoj kinoteci.
Konferencija je okupila brojne stručnjake, naučnike i naučne komunikatore sa ciljem uspostavljanja dijaloga o važnim temama kojima se bavi savremena nauka, dragocenog povezivanja naučne zajednice i društva, i podsticanja novih smerova razmišljanja o nauci i tehnološkom napretku. Uz više od 100 govornika i 250 učesnika iz 30 zemalja sveta, konferenciji su prisustvovali i TED govornici, ugledni istraživači i nastavnici, koordinatori evropskih projekata i rukovodioci nekih od najvećih istraživačkih instituta, naučnih centara i drugih organizacija relevantnih u savremenom svetu nauke.
Krovni okvir konferencije definisala su dva domena na kojima su bazirane aktivnosti i programi Centra: naučna komunikacija kao akademska disciplina koja stoji u osnovi svih aktivnosti Centra, i otvorena nauka, kao evropska politika i paradigma glavnih ciljeva CPN-a, a to je otvaranje nauke ka najširim društvenim grupama, podizanje naučne pismenosti i širenje naučne kulture kao uslova za razvoj i napredak društva.
„Koncept otvorene nauke, koji je zasnovan na otvorenosti čitavog procesa, jeste koncept sa kojim nauka treba da se suoči i implementira ga sa ciljem kreiranja opšteg poverenja“, izjavila je na ceremoniji otvaranja dr Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, i dodala da je vrlo bitno da stanovništvo razume ono što naučnici rade, jer to sve više utiče na njihove živote. „Dešavanja oko pandemije izazvane korona virusom posebno su ukazala na to koliko je komunikacija sa celokupnim društvom od krucijalnog značaja, pa i presudna za odluke građana, pogotovo kada je reč o novim tehnologijama, kao što su biotehnologija ili biomedicina“, istakla je Begović.
Dr Marko Krstić, v.d. direktora Centra za promociju nauke, istakao je da je pandemija korona virusa pokazala značaj nauke, naročito naučne komunikacije, i ukazala na neke slabosti koje moraju da se reše, dok je pomoćnik ministra prosvete Aleksandar Jović izjavio da progres nijedne zemlje, pa ni Srbije, nije moguć bez kontinuiranog pristupa novim znanjima, a to je moguće samo ukoliko je nauka otvorena. „Jedan deo priče je otvorenost nauke prema istraživačima, a drugi deo otvorenost nauke prema društvu“, rekao je Jović, istakavši da naučna komunikacija treba da omogući da društvo spozna ono što nauka i naučnici čine i rade. „Neophodno je da naučne principe, metode, saznanja, koja ponekad deluju komplikovano, prenesemo jednostavnim rečnikom našem društvu“, izjavio je Jović i dodao da je naučna komunikacija oblast koja se sve više razvija u svetu, a Srbija prati te trendove.
Program konferencije je osmišljen kroz dva tematski uokvirena dana i nekoliko paralelnih sesija. Prvoga dana, fokus je bio na naučnoj komunikaciji, otvorenoj nauci, naučnom novinarstvu i prepletu umetnosti i nauke. Narednog dana, glavne teme bile su na STE(A)M obrazovanje, klimatska pismenost i građanska naučna istraživanja. Nakon uvodnih izlaganja, organizovan je paralelni program u Pop-up naučnom klubu i u glavnoj sali Kinoteke, uz radionice u Naučnom klubu Beograd.
„U nikada povezanijem, globalizovanom svetu, ali i u vremenu sa upečatljivim i potpuno novim izazovima, potreba za činjenicama i informacijama koje su potvrđene naukom postala je osnovno ljudsko pravo“, zaključio je Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju Centra za promociju nauke.
Više informacija o konferenciji možete naći na ovom linku.