Храна

Поводом Светског дана хране, ЦПН организује још једну у серији научнопопуларних трибина у Студентском културном центру, у четвртак у 19 часова

Текст: М. Николић

Први усеви житарица и прве животиње које су људи узгајали ради исхране пре око 10 000 година били су пшеница, сочиво, овце, потом краве и свиње. Додуше, још увек смо несигурни колико су наши преци уопште били месождери, али оно што знамо јесте да је камени човек јео јелене, поврће и вероватно неко зрневље. Проналазак ватре и кувања био је један од важнијих факотра у еволуцији човека.

Светски дан хране

Светски дан хране се обележава сваког 16. октобра од 1979. године, на инициjативу УН организациjе ФАО. Данас је у свету гладно скоро милијарду људи. Како решити проблем глади? Разноврсне међународне иницијативе нуде решења везена за едукацију сиромашних у руралним подручјима, системе за наводњавање и подстицаје пољопривредној производњи.

Данас, практично сва храна коју користимо долази са фарми. Зелена револуција која се догодила у 20. веку била је један од највећих продора пољопривреде као индустријске гране, засноване на технологији производње хране. Међутим, због демографског раста и огромне потребе за храном, појављују се генетички модификоване житарице које су отпорније на инсекте и болести. Коликогод непопуларна била, генетиски модификована храна  омогућила је опстанак човекчанства у оволиком броју. Са друге стране, у последње време расту покрети који се баве заговарањем одрживих (органских) облика производње хране која је можда нижег степена приноса али садржи већу нутриционистичку вредност.

Здравље људи у многоме зависи од квалитета исхране. Велики број људи данас алергичан је на неку врсту хране а још већи број је оних који пате од гојазности. Захваљујући исхрани базираној на засићеним мастима и шећеру, код великог броја људи расте ризик од одређених болести као што су дијабетес, рак или превремена смрт.

На октобарској трибини Центра за промоцију науке о храни ће говорити уважени стручњаци за исхрану, генетику и производњу хране, који ће указати на само неке од бројних изазова са којима се свакодневно суочавамо у Србији: какву храну једемо, да ли је она довољно тестирана, ко доноси одлуку о њеном квалитету, да ли је органска храна одржива, те да ли треба да одустанемо од ГМО-а и сл.

ЦПН Трибина четвртком

ХРАНА – ШТА ЈЕДЕМО?

Велика сала Студентског културног центра

Четвртак, 17. октобар 2013. у 19 часова

Учесници:

Александар Трбовић, генетичар,  Медицински Факултет у Београду, 

Виктор Недовић, технолог хране, Пољопривредни факултет

Воин Петровић, биохемичар, сарадник Института за нуклеарне науке ”Винча” и Истраживачке станице ”Петница”

Нада Мишковић, макробиотичарка, председница Националног удружења за развој органске производње “Serbia Organica”

Модератор:

Слободан Будњевић, уредник Kомуникација, ЦПН