Povodom Svetskog dana hrane, CPN organizuje još jednu u seriji naučnopopularnih tribina u Studentskom kulturnom centru, u četvrtak u 19 časova
Tekst: M. Nikolić
Prvi usevi žitarica i prve životinje koje su ljudi uzgajali radi ishrane pre oko 10 000 godina bili su pšenica, sočivo, ovce, potom krave i svinje. Doduše, još uvek smo nesigurni koliko su naši preci uopšte bili mesožderi, ali ono što znamo jeste da je kameni čovek jeo jelene, povrće i verovatno neko zrnevlje. Pronalazak vatre i kuvanja bio je jedan od važnijih fakotra u evoluciji čoveka.
Svetski dan hrane
Svetski dan hrane se obeležava svakog 16. oktobra od 1979. godine, na inicijativu UN organizacije FAO. Danas je u svetu gladno skoro milijardu ljudi. Kako rešiti problem gladi? Raznovrsne međunarodne inicijative nude rešenja vezena za edukaciju siromašnih u ruralnim područjima, sisteme za navodnjavanje i podsticaje poljoprivrednoj proizvodnji.
Danas, praktično sva hrana koju koristimo dolazi sa farmi. Zelena revolucija koja se dogodila u 20. veku bila je jedan od najvećih prodora poljoprivrede kao industrijske grane, zasnovane na tehnologiji proizvodnje hrane. Međutim, zbog demografskog rasta i ogromne potrebe za hranom, pojavljuju se genetički modifikovane žitarice koje su otpornije na insekte i bolesti. Kolikogod nepopularna bila, genetiski modifikovana hrana omogućila je opstanak čovekčanstva u ovolikom broju. Sa druge strane, u poslednje vreme rastu pokreti koji se bave zagovaranjem održivih (organskih) oblika proizvodnje hrane koja je možda nižeg stepena prinosa ali sadrži veću nutricionističku vrednost.
Zdravlje ljudi u mnogome zavisi od kvaliteta ishrane. Veliki broj ljudi danas alergičan je na neku vrstu hrane a još veći broj je onih koji pate od gojaznosti. Zahvaljujući ishrani baziranoj na zasićenim mastima i šećeru, kod velikog broja ljudi raste rizik od određenih bolesti kao što su dijabetes, rak ili prevremena smrt.
Na oktobarskoj tribini Centra za promociju nauke o hrani će govoriti uvaženi stručnjaci za ishranu, genetiku i proizvodnju hrane, koji će ukazati na samo neke od brojnih izazova sa kojima se svakodnevno suočavamo u Srbiji: kakvu hranu jedemo, da li je ona dovoljno testirana, ko donosi odluku o njenom kvalitetu, da li je organska hrana održiva, te da li treba da odustanemo od GMO-a i sl.
CPN Tribina četvrtkomHRANA – ŠTA JEDEMO?Velika sala Studentskog kulturnog centraČetvrtak, 17. oktobar 2013. u 19 časovaUčesnici:Aleksandar Trbović, genetičar, Medicinski Fakultet u Beogradu,Viktor Nedović, tehnolog hrane, Poljoprivredni fakultetVoin Petrović, biohemičar, saradnik Instituta za nuklearne nauke ”Vinča” i Istraživačke stanice ”Petnica”Nada Mišković, makrobiotičarka, predsednica Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje “Serbia Organica”Moderator:Slobodan Budnjević, urednik Komunikacija, CPN