16. марта у Београд је допутовала група зналаца из области дигиталне и графичке уметности, програмирања и свеукупно савремене технологије и културних стратегија
Текст: Марија Николић
Буђење пролећа директно пропорционално значи и буђење Београда. Поред тога што наши суграђани масовно похитају на шеталишта, а висибабе у мале вазе, у Београду се све чешће уочи пролећа пробуде и неке нове занимњиве платформе. Ове године добили смо нови фестивал дигиталних медија – Resonatе.
16. марта у Београд је допутовала група зналаца из области дигиталне и графичке уметности, програмирања и свеукупно савремене технологије и културних стратегија. Укратко, они које то интересује, могли су да стекну доста добар увид у позицију технологије у савременој уметности и култури на глобалном плану. На који начин се данас преплићу технолошки процеси и креативне стратегије, каква је употреба интерактивних платформи у новим медијима, како се обликују потенцијални мултимедијални уметнички изрази и слично, биле су теме којима се бавио Resonate.
Та платформа за размену знања је нека врста штреберског прелаза између поља програмирања и дизајна, између уметности и инжењерства – примена науке за потребе човечанства. Идеја фестивала била је да умрежи екипу која помера границе уметности користећи технологију и самим тим је утилитаризује на нове начине, што нужно отвара нова питања.
Ова иновативна дводневна платформа је обухватaла три типа интеракције са учесницима:
1. Практичан рад у радионицама у којима сте могли да стекнете основна знања из области анимације и неких врло специфичних обрада звука или слике
2. Презетације и предавања уметника /програмера /дизајнера
3. Панел-дискусије учесника фестивала
4. Ноћни програм едукативног типа из области звука.
Чињеница да су посетиоци фестивала у већини били странци, даје на значају концепту и организацији Resonatea, посебно уколико се зна да Србија није неки битан центар технолошких иновација у култури.
Приказ неколико учесника послужиће као илустрација о чему се заправо радило у београдском дому омладине:
United Visual Artists су организација која спаја поље скулптуре, архитектуре, перформанса, покретних слика и дигиталних инсталација.
Régine Debatty је списатељица на линији између уметности, дизајна и технологије, кустошкиња уметничких програма, коју врло често можете срести на сличним фестивалима, где говори о томе на који начин уметници, хакери и интерактивни дизајнери (не)користе технологију.
Организација FIELD користи рачунарски дизајн, интерактивне технологије и генеративне стратегије да креира слике њиховог јединственог живота, инспирисаног природом и животом самим.
Karsten Schmidt истражује поља растућих могућности укрштања различитих дизајнерских дисциплина и софтверског развоја. Нека врста звезде у техно-арт заједници. Његова отворена библиотека Toxic Libs за рачунарски дизајн користи се као наставно средство на многим факултетима.
WARP, настао 1989, из Шефилда, данас представља једну од водећих светских креативних ораганизација које се баве издаваштвом.
Jonathan Puckey, кооснивач Monikera, графички дизајнер и програмер који се првенствено фокусира на процес, пре него на производ: ствари које се адаптирају својој околини истичу промене и показују разлике.
Jer Thorp, бивши генетичар са праксом у дигиталној уметности, испитује границе науке и уметности. Тренутно је запослен у магазину NY Times као дата-уметник. Посебно је била занимљива његова прича о томе како је урадио фантастичну визуелизацију 1236 земљоликих планета посматраних преко Кеплера. А ево и видеа о томе:
Kepler Exoplanet Candidates from blprnt on Vimeo.
Посетиоци су могли да чују и неке крајње иновативне предлоге: да би порез на зараде требало заменити порезом на угљенични отисак (уколико производите високе дозе угљен-диоксида, сразмерно расте и висина пореза). Као и о томе које су организације за прикупљање података власници свих твитова (којих дневно има око 200.000.000).
У та два дана, Београдом су одзвањали иновативни концепти који су дефинитивно померили напред традиционалан приступ уметности, програмирању и науци. У најширем смислу, Resonate је успео да покаже да се начин на који конзумирамо информације мења у односу на навике које стварамо у дигиталом добу.